Brojni hormoni u našem organizmu, uključujući tiroksin, testosteron i hormon rasta deluju na produkciju eritrocita. Zbog toga se blaga ili umerena, normohromna, normocitna anemija često javlja u endokrinim bolestima tipa hipertireoidizma, Adisonovoj bolesti, hipogonadizmu i panhipopituitarizmu. Moguće je da anemija u hipotireoidizmu nastaje zbog smanjene potrebe za transportom kiseonika, jer je i potrošnja kiseonika smanjena zbog nedostatka tireoidnog hormona.
Anemija u hipotireozi je obično normocitna. Izgled i vek eritrocita je normalan, a eritropoeza je efektivna. Manji broj bolesnika može imati makrocitnu anemiju zbog nedostatka folne kiseline i vitamina B12. Bolesnici sa miksedemom često boluju od perniciozne anemije. Anemija u miksedemu može biti maskirana zbog povećanja volumena plazme. Simptomi i znaci miksedema su često skriveni pa o njima treba misliti kada se javi nerazjašnjena anemija.
Anemija u Adisonovoj bolesti je često maskirana zbog smanjenog volumena plazme. Nelečeni bolesnici pokazuju vrednosti hemoglobina oko 130g/l. Posle hormonske terapije, kada se volumen plazme normalizuje, dolazi do značajnog smanjenja hemoglobina koji treba da se leči.
Testosteron ima fiziološki uticaj na povećanje eritrocitne mase za razliku od estrogena koji deluje inhibitorno na eritropoezu. To je jedan od razloga što se kod muškaraca u pubertetu povećava nivo hemoglobina na 130 do 150 g/l.
Anemije u endokrinim bolestima se skoro potpuno i brzo koriguju kada se sprovede adekvatna hormonska terapija osnovne bolesti.