Hiposideremijska anemija nastaje zbog deficita gvožđa u organizmu. Deficit gvožđa u organizmu može da nastane usled povećanog gubljenja gvožđa iz organizma, loše apsorpcije gvožđa u crevima, povećanih potreba organizma za gvožđem i nedovoljnog unošenja gvožđa. Javlja se umor, malaksalost, otežano podnošenje napora, bledilo lica, pojava lupanja srca, učestale su glavobolje I otežano gutanje, atrofija kože, noktiju I sluzokože su česti uz opadanje kose I pojavu stomatitisa.

• Dijagnoza hiposideremijske anemije:
• Anamnestički podaci.
• Fizikalni nalaz.
• Laboratorijska ispitivanja: U perifernoj krvnoj slici postoji anemija sa hipohromijom eritrocita i mikrocitozom. Broj retikulocita je blago povećan ili normalan. MCV je smanjen. Broj leukocita i trombocita je normalan. U kostnoj srži postoji hiperplazija eritrocitne loze eritroblastnog tipa. Koncentracija serumskog gvožđa je smanjena, a TIBC i UIBC su povećani.
• Ispitivanje gastrointestinalnog trakta.
• Ispitivanje urogenitalnog trakta.

Terapija hiposideremijske anemije

Preparat Primed 5 feromed je napravljen po proverenoj recepturi na bazi meda i lekovitog bilja koje u svom sastavu sadrži gvožđe.

Primed 5 feromed nadoknađuje nedostatak gvožđa, povećava nivo hemoglobina i stimuliše stvaranje svih krvih loza. Zbog svog organskog sastava i kvalitetnih sastojaka ovaj preparat ima izuzetno dobru apsorpciju i iskoristljivost do 4x veću od ostalih oblika unošenja gvožđa. Ujedno sastojci ovog preparata blagotvorno deluju na sluzokožu želuca i pomažu u terapiji eradikacije bakterije Helicobacter pilory.

Kompletna krvna slika se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja raznovrsnih poremećaja poput anemija, infekcija, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnimmaterijama. KKS uključuje broj eritrocita, leukocita i trombocita, eritrocitne konstante (MCV,MCH, MCHC, RDW), trombocitne konstante (MPV, PDW), diferencijalnu krvnu sliku (podvrsteleukocita: neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti, limfociti), hemoglobin i hematokrit

Eritrociti

(RBC), crvena krvna zrnca, su najzastupljenije ćelije a uloga im je da transportujukiseonik vezan za hemoglobin iz pluća do drugih tkiva.
Normalne vrednosti su od 3,86 x 1012/ldo 5,08 x 1012/l za ženu i od 4,34 x 1012/l do 5,72 x 1012/l za muškarce). Snižene vrednosti su najčešće znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja. Povišene vrednosti mogu biti povećane u stanjima hemokoncentracije organizma, kod policitemija, ali i kod zdravih ljudi.

Hemoglobin

(HGB) je sastojak crvenih krvnih zrnaca eritrocita. On prenosi kiseonik iz pluća u tkiva i ugljen dioksid iz tkiva nazad u pluća. Svakim udahom krv u plućima dobija kiseonik izahvaljujući upravo hemoglobinu distribuira ga do svih tkiva i organa. Kada se oslobodi kiseonik prekopotreban za nesmetani rad ćelija, za hemoglobin se umesto njega vezuje ugljen dioksid.Ovaj ciklus se zatvara vraćanjem krvi u pluća, oslobađanjem ugljen dioksida i novim vezivanjemkiseonika.

Normalna koncentracija je 110-180 g/L. Koncentracija hemoglobina je snižena kod anemija. Povećan je u stanjima hemokoncentracije organizma i kod policitemija.

Hemoragija ili krvarenje znači izlazak krvi iz krvnih sudova izvan organizma ili u neku šupljinu ili tkivo u samom organizmu.
Vrste krvarenja:

1.Arterijsko krvarenje:
-Nastaje kada krv izlazi iz arterije
-Izlazi pod pritiskom I šiklja u mlazovima koje odgovaraju sistolama srca
-Krv je svetlo crvena
2.Vensko krvarenje:
-Nastaje izlivanje krvi iz vene, krv polako teče slivajući se kroz tkivo
-Krv je tamno crvene boje
3.Kapilarno krvarenje:
-Nastaje usled oštećenja kapilara I tada se krv cedi iz celokupnog tkiva
4.Parenhimsko krvarenje:
-Nastaje kada je oštećen parenhimni oragan koji je jako prožet krvlju pa se krv u velikoj količini cedi iz svih njegovih krvnih sudova I mesto krvarenja se ne može odrediti

SPOLJAŠNJE KRVARENJE

Nastaje iz spoljašnjih ozleda kao sto su rane na površini tela, ili se krvarenje dešava u nekom unutrašnjem oraganu, ali izlazi napolje kroz prirodne puteve ili otvore pa se može spolja primeti
Spoljašnje krvarenje iz unutrasnjih organa:

1.epistaxis krvarenje iz sluzokoze nosa
2.hemoptoja(haemoptoe) iskasljavanje krvi
3.hematemezis(haemathemesis) krvarenje iz zeluca- povraćanje
4.melena(melaena) krvarenje iz digestivnog trakta
5.hematurija(haematuria) krvarenje iz mokraćnog aparata
6.menoragija(menorrhagia) produženo krvarenjje za vreme menstruacije
7.metroragija(metrorrhagia) krvarenje iz materice koje je vremenski izvan menstruacije

UNUTRAŠNJE KRVARENJE

Može nastati na bilo kojem mestu u organizmu, pri čemu se krv ne izliva u spoljašnju sredinu.
Razlikujemo dva vida unutrašnjeg krvarenja:

I krvarenja u tkiva
II krvarenje u šupljine organizma
I Razlikuju se četiri oblika krvarenja u tkiva:

1. ekhimoza(ecchymosis) – tačkasto krvarenje
2. hemoragicna infiltracija- natapa tkivo ali ga ne razara
3. hematom(haematoma)- difuzno natapa tkivo i razara ga
4. sufizija(suffusio)-krvni izliv (modrica)

II KRVARENJA U šUPLJINE ORGANIZMA

1.hematotoraks(haematothorax)- u pleuralnoj
2.hematoperitoneum(haematoperitoneum)- u trbušnoj
3.hemoperikard(haemopericardium)- u perikardnoj
4.hematocefalus(haematocephalus)- u moždane komore
5.hematonefros(haematonephros)- u bubrežnu karlicu

ISHOD KRVARENJA

Krvarenje je štetno za rad oraganizma, ako se izgube 2/3 krvi dolazi do smrti a usled manjeg krvarenja organizam uspeva da održi cirkulaciju krvi uz ubrzan rad srca I smanjen krvni pritisak, dolazi do malokrvnisti- hipohromne anemije
Izlivanje krvi u tkiva i telesne šupljine praćeno je nizom posledica.

Crvena krvna zrnca (eritrociti) su najbrojnija vrsta ćelija u organizmu, čija je osnovna uloga transport gasova – kiseonika od pluća do tkiva i ugljen-dioksida u obrnutom smeru.

Eritrociti su ćelije oblika bikonkavnog sočiva. Prosečan dijametar im iznosi oko 7,8 μm a debljina 2,4 μm na periferiji, odnosno 1 μm ili manje u centralnom delu ćelije. Ovakav oblik im daje maksimalnu elastičnost i savitljivost, omogućavajući eritrocitima da prođu i kroz veoma uske kapilarne prostore bez rupture ćelijske membrane. Osim prilagodljivosti lumenu kapilara, ovakav oblik uslovljava i uvećanu površinu što dozvoljava efikasnu i brzu razmenu gasova.

Zreli eritrociti sadrže oko 70% vode, a preostalu količinu čini uglavnom respiratorni pigment hemoglobin. Ćelija se sastoji od membrane (lipoproteinske strukture) i citoplazme bez jedra i većine drugih ćelijskih organela. Ćelijska opna eritrocita je veoma dinamična struktura, važna za održavanje njegovog života. Ona osigurava oblik i plastičnost crvenih krvnih zrnaca i stabilnost njihove unutrašnje sredine.

Koncentracija hemoglobina se kreće od 140g/l (kod žena) do 160g/l krvi (kod muškaraca).

Broj crvenih krvnih ćelija u zdravih osoba zavisi od pola, starosti, nadmorske visine i brojnih drugih faktora. Prosečan broj eritrocita kod odraslog muškarca se kreće između 4,2 i 5,8×10¹²/l, a kod žena između 3,7 i 5,2×10¹²/l krvi. Procenat krvi koji čine eritrociti se naziva hematokrit i iznosi 40-45%.

U toku prvih nedelja embrionalnog života crvena krvna zrnca se proizvode u žumančanoj kesi. Kasnije ovu ulogu preuzimaju jetra, slezina i limfni čvorovi, a pri kraju fetalnog perioda i nakon rođenja eritrociti se stvaraju u crvenoj (hemopoetski aktivnoj) kosnoj srži procesom eritrocitopoeze.

Vremenom se kosna srž dugih kostiju postepeno zamenjuje sa masnim tkivom, tako da se nakon dvadesete godine ove ćelije proizvode samo u membranoznim kostima, kao što su kičmeni pršljenovi, rebra, grudna kost i karlične kosti.

Sirovine potrebne za neometanu proizvodnju eritrocita su: vitamin B12, folna kiselina, proteini, gvožđe, kosna srž, eritropoetin, očuvana sluznica želuca itd.

Osnovna uloga crvenih krvnih ćelija je transport kiseonika od pluća do tkiva (odnosno ćelija) i ugljen-dioksida u obrnutom smeru. Osim toga one sadrže enzim karboanhidrazu koji katalizuje (ubrzava) reakciju između ugljen-dioksida i vode. Hemoglobin u eritrocitima je izuzetan acido-bazni pufer, pa su eritrociti odgovorni i za najveći deo puferske moći krvi.

Nedostatak gvožđa je najčešći uzrok anemije kod trudnica. Prvi simptomi su umor i pospanost.

Anemija je medicinski naziv za nedostatak crvenih krvnih zrnaca – eritrocita u organizmu. Posledica toga je njihova smanjena sposobnost prenošenja kiseonika – koji udišemo plućima, a koji se putem krvi prenosi do svih organa u našem telu.

Prvi znaci nedostatka kiseonika su umor i pospanost. Smanjenje broja eritrocita može da se dogodi iz dva razloga. Prvi je da kostna srž ne proizvodi dovoljnu količinu crvenih krvnih zrnaca, a drugi – da se gube prekomerno. Njihov vek je oko četiri meseca, tako da se pojedini eritrociti raspadaju, dok se stvaraju novi. Ako se poremeti ta ravnoteža, dolazi do anemije. Da bi organizam proizveo eritrocite, neophodno je dovoljno gvožđa, folne kiseline i vitamina B12. To su gradivni elementi za crvena krvna zrnca. Ako nedostaje neki od njih, u prvom redu gvožđe – onda se javlja anemija, odnosno malokrvnost.

Koja je uloga eritrocita?

Glavni nosilac kiseonika u crvenim krvnim zrncima je hemoglobin (Hb). Kada damo krv radi provere takozvane crvene krvne slike,  određuje se količina hemoglobina: nakon što se eritrociti raspadnu,  taloži se hemoglobin kojim su oni ispunjeni, a na osnovu njegove količine se vrši procena eventualne anemije.

Koje su normalne vrednosti hemoglobina?

Za većinu ljudi, one su 12-16g/dl. Pošto se vrednosti u trudnoći koriguju, u tom periodu iznose od 11-16g/dl. Sve što je ispod donje granice, ukazuje na anemiju.

Zbog čega nastaje anemija?

Već je navedeno da nedostatak gradivnih elemenata može da dovede do smanjene količine hemoglobina. Pre svega, to se odnosi na nedostatak gvožđa, naročito kada je u pitanju trudnoća. To je slučaj kod više od 90 odsto anemija u trudnoći.

Potreba za gvožđem, koje se apsorbuje iz creva, tokom trudnoće je u najmanju ruku dvostruka. Kako trudnoća napreduje, tako su potrebe za gvožđem sve veće. Rezerve koje organizam poseduje nisu dovoljne, pogotovo ako unos gvožđa preko hrane nije odgovarajući. Rezerve se ubrzo prazne, a hemoglobin počinje da pada. Bez preparata koji sadrže gvožđe, stanje postaje sve teže. Kako trudnoća napreduje – beba uzima sve više gvožđa, tako da se anemija majke pogoršava.

Preparat Primed 5 feromed je napravljen po proverenoj recepturi na bazi meda i lekovitog bilja koje u svom sastavu sadrži gvožđe.

Primed 5 feromed nadoknađuje nedostatak gvožđa, povećava nivo hemoglobina i stimuliše stvaranje svih krvih loza. Zbog svog organskog sastava i kvalitetnih sastojaka ovaj preparat ima izuzetno dobru apsorpciju i iskoristljivost do 4x veću od ostalih oblika unošenja gvožđa. Ujedno sastojci ovog preparata blagotvorno deluju na sluzokožu želuca i pomažu u terapiji eradikacije bakterije  Helicobacter pilory.

Leukociti ili bela krvna zrnca su ćelije imunološkog sistema čija je osnovna uloga zaštita organizma od zaraznih bolesti i stranih materija. Leukociti nastaju u koštanoj srži, ali delom i u timusu (grudna žlezda koja se nalazi ispod grudne kosti), limfnim žlezdama i čvorovima, i slezini.

Povišen broj belih krvnih zrnaca je često indikator bolesti. Kod zdravih, odraslih osoba on se kreće između 5 – 9 x 10⁹  po litru krvi, što otprilike čini 1% količine krvi.

Postoje tri glavne vrste leukocita:

• Granulociti koji čine većinu belih krvnih zrnaca u perifernoj cirkulaciji. Postoji tri vrste granulocita:
  • Neutrofili koji se bore protiv bakterija,
  • Eozinofili koji se bore protiv većih parazita i kontrolišu reakcije na alergije koje se javljaju udisanjem,
  • Bazofili koji oslobađaju histamin prilikom reakcija nastalih udisanjem.
• Limfociti uglavnom kruže limfnim sistemom. Postoji tri vrste limfocita:
  • B limfociti nastaju u koštanoj srži (eng. Bone marrow – B-cells). B-ćelije stvaraju antitela koja uništavaju patogene činioce.
  • T limfociti nastaju u koštanoj srži, ali sazrevaju u timusu (eng. Thymus – T-cells). T-ćelije postoje kao:
    • Citotoksične T-ćelije,
    • Pomagačke T-ćelije, i
    • Supresorske T-ćelije.

U uništavanju ćelija inficiranih virusima i ćelija raka, direktno učestvuju samo citotoksične T-ćelije, dok pomagačke i supresorske T-ćelije imaju ulogu regulacije ponašanja ostalih ćelija u imunološkom sistemu. Npr. pomagačke ćelije tipa CD4+ regulišu odziv imunološkog sistema i njihov nedostatak je jedna od pojava izraženih kod HIV-a.

• Ćelije ubice takođe nastaju u koštanoj srži (eng. Natural Killer Cells). Njihova uloga jeuništavanje ćelija inficiranih virusima i ćelija raka kao i kod citotoksičnih T-ćelija.
• Monociti uglavnom kruže limfnim sistemom. Monociti ulaze u druga tkiva gde deluju kao “usisavači”, odnosno sposobni su da “pojedu” (fagocituju) ostatke izumrlih ćelija u organizmu.

Svaki dan ste sve umorniji, poslovi koje ste obavljali sa lakoćom odjednom su vam preteški, nedostaje vam koncentracije, pospani ste  i bledi , srce vam se uzlupa i na najmanji napor…. Možda se radi o anemiji.

Sama reč anemija na latinskom jeziku znači “bez krvi”.
Anemija je opšte prihvaćeni naziv za smanjeni broj eritrocita u cirkulaciji, smanjenu količinu krvi u telu te za smanjenu količinu hemoglobina u eritrocitima.

Ukoliko se kod nekog bolesnika posumnja da ima anemiju važno je otkriti razlog nastanka anemije kao i tip anemije. Najčešći oblik anemije nastaje zbog smanjene koncentracije gvožđa u organizmu (sideropenična anemija).

Simptomi blage anemije:

• opšta slabost
• malaksalost
• nepodnošenje težeg fizičkog napora

Simptomi srednje do teške anemije:

• glavobolja
• smanjen apetit
• bledilo kože
• izrazita slabost i malaksalost
• nepodnošenje normalnih fizičkih napora
• lupanje srca, vrtoglavice
• listanje noktiju
• lomljive vlasi kose
• osećaj peckanja na jeziku
• suvo grlo i usta, poteškoće sa gutanjem
• ranice na rubovima ustiju
• neodoljiva želja za određenom hranom (često ne bogatom gvožđem)

Ukoliko se anemija ne leči na vreme, teško stanje organizma može dovesti do poterebe za transfuzijama krvi. Osim toga niske vrednosti ertitrocta mogu dovesti do dodatnih zdravstvenih problema: Anemija može dovesti do preopterećenja vašeg srca i pojave srčanih tegoba, u pokušaju da popravi dopremanje kiseonika u tkiva iz krvi siromašne eritrocitima. Anemija vam može otežati mentalne procese. Kada vaš mozak ne dobija dovoljno kiseonika, biće vam teško učite, pamtite a kasnije čak i da pišete čitate ili obavljate svakodnevne poslove. Ukoliko anemija dugo traje ili se simptomi pogoršavaju sve ovo može ozbiljno i trajno narušiti vaše zdravlje.

Terapija anemije i samim tim eliminacija pratećih simptoma mora biti adekvatna i propraćena od strane lekara. Zasniva se na primeni lekova , adekvatnoj ishrani i dodacima ishrane (PRIMED 5 FEROMED).

Terapija je postepena uz neophodno strpljenje i upornost!

Mijeloproliferativna bolest, nepoznate etiologije, koju karakteriše progresivno bujanje ćelija svih loza i fibroblasta, u kostnoj srži i ekstramedularnom tkivu.

Patogeneza:

Povećan broj eritrocita, povećana koncentracija hemoglobina, povišen hematokrit, povećana masa eritrocita, leukotrombocitoza –hiperviskoznost krvi, sklonost trombozama.

Povišen broj eritrocita inhibira lučenje eritropoetina, što se dokazuje smanjenim izlučivanjem u urinu.

Hiperreaktivna hematopoeza povećava katabolizam mokraćne kiseline, može dovesti do gihta.

Porast broja granulocita dovodi do svraba.

Klinička slika:

Hroničan, postepen tok. Javljaju se glavobolje, zamaranje, zujanje u ušima, nesvestica, pletoričan izgled, hepatosplenomegalija, svrab.

Komplikacije:

Venske tromboze, krvarenja, giht.

Tok je hroničan, završava se normalizacijom eritrocita zbog iscrpljenja hematopoeze, posle čega ulaze u anemiju, dolazi do mijeloidne mataplazije slezine uz mijeloidnu fibrozu, koje kao završni stadijum imaju akutnu ili hroničnu mijeloidnu leukemiju.

Nasledni neizlečivi poremećaj krvarenja sličan hemofiliji.

NASLEDNI FAKTORI: Uzrok je anomalija gena koji se nasleđuje od jednog roditelja. Starosno doba, pol i način života nisu značajni faktori.

Kod Fon Vilebrandove bolesti, krv ne sadrži supstancu zvanu Fon Vilebrandov faktor ili je sadrži u vrlo malim količinama. Fon Vilebrandov faktor se vezuje za protein zvani faktor VIII, a njegovo odsustvo izaziva obilna i duga krvarenja.

Fon Vilebrandova bolest je redak poremećaj koji uzrokuje dominantni gen, pa je dovoljno da osoba nasledi gen od samo jednog roditelja i da oboli od ovog poremećaja.

SIMPTOMI:

Lako pojavljivanje modrica, česta krvarenja iz nosa, krvarenje desni, obilne menstruacije kod žena, i dugo krvarenje čak i posle manjih posekotina.

ŠTA SE MOŽE UČINITI:

Dijagnoza se obično postavlja merenjem brzine zgrušavanja krvi kao i količine faktora zgrušavanja.

Kada oboljenje postoji u blagom obliku, lečenje obično nije potrebno. Ženama mogu biti potrebna oralna kontraceptivna sredstva koja ublažavaju obilna menstrualna krvarenja.

Kod teških krvarenja, koncentrat krvi bogat faktorima zrušavanja daje se u venu.

U većini slučajeva, stanje je blagog oblika, pa su, uz odgovarajuće lečenje, prognoze dobre.

Trombocitopenija podrazumeva smanjenje broja krvnih ćelija nazvanih krvne pločice, što izaziva krvarenja u koži i unutrašnjim organima.

Reč je o nedostatku krvnih pločica, sitnih krvnih ćelija koje imaju ključnu ulogu u zatvaranju oštećenih krvnih sudova, što izaziva prekomerna krvarenja.

Trombocitopenija nastaje kada koštana srž ne stvara krvne pločice ili kad ih slezina u prevelikoj meri razgrađuje. Na stvaranje krvnih pločica u koštanoj srži mogu da utiču oboljenja kao što su leukemija, aplastična anemija ili hemoterapija. Preterana razgradnja pločica obično je posledica pogrešne imunološke reakcije kada telo proizvodi antitela koja napadaju pločice. Uzrok je često nepoznat, a oboljenje može izazvati transfuzija krvi ili lekovi kao što je kinin ili rifampicin. Kod dece, ovo je oboljenje obično izazvano virusnom infekcijom.

Trombocitopenija se može javiti i kao rezultat infekcije, kao što je infekcija HIV virusom, ili nekog autoimunog oboljenja kao što je sistemski eritemski lupus. U nekim slučajevima, povezana je sa rakom.

Simptomi trombocitopenije su često blagi i uključuju:

• • Lako izlaženje modrica
• • Osip mnogo sitnih crvenih tačaka ili krupnih ljubičastih fleka, od kojih ni jedne ni druge ne nestaju na pritisak
• • Krvarenje desni i obilna krvarenja iz nosa
• • Kod žena, obilna menstrualna krvarenja

Ako je nivo pločica u krvi nizak, postoji veći rizik od šloga zbog krvarenja u mozgu.

Dijagnoza se postavlja na osnovu laboratorijske analize krvi, aspiracije i biopsije koštane srži.

Blaži oblici trombocitopenije izazvani virusnom infekcijom često nestanu bez lečenja.

Krvarenje zbog veoma niske koncentracije trombocita može se lečiti davanjem infuzije trombocita dok se uzrok oboljenja ispituje.

Ako je bolest izazvana nekim lekom, on će biti zamenjen drugim lekom koji ne utiče na krvne pločice, a nivo trombocita bi trebalo da se brzo vrati u normalu.
Kada je u pitanju teži oblik trombocitopenije ili ako se stanje ponovo javilo zbog preteranog uništavanja trombocita, može biti neophodno da se izvadi slezina i na taj način oboljenje trajno izleči.

Reč je o relativno čestom problemu koji je prisutan u vreme infekcija (češće bakterijskih nego virusnih) kada organizam prekomerno reaguje na uzročnike infekcije i hemijske produkte koji se u infekciji oslobađaju. Većinom se to događa kod mlađih osoba I dece. U periodima između infekcije broj trombocita je u granicama normale ili blago povišen. Kod trajno povišenih vrednosti reč može biti o početku malignog procesa koštane srži ili o jednom od  dva poznata nasledna oblika bolesti. Tada pojedini članovi porodice  imaju takođe povišene  trombocita.

Esencijalna trombocitoza, ili primarna trombocitemija predstavlja hroničnu mijeloprolioferativnu bolest kod koje postoji uvećanje ukupnog broja krvnih pločica (trombociti) u krvi.

Gotovo svaki treći pacijent je u vreme postavljanja dijagnoze bez ikakvih simptoma i znakova. Kada postoje simptomi i znakovi, kod najvećeg broja pacijenata, oni potiču od tromboze krvnih sudova.

Najčešće se javljaju :

• glavobolja kao najčešći neurološki simptom, mada se mogu javiti problemi sa govorom, vrtoglavica, nesvestica, gubitak vida, epileptični napadi…
• na prstima se može javiti bol i gangrena
• tromboza velikih krvnih sudova može da zahvati krvne sudove ekstremiteta (duboka venska tromboza)
• mogu da budu zahvaćeni krvni sudovi srca (koronarni sindrom)
• na gastrointestinalnom traktu se veoma često javljaju komplikacije u vidu krvarenja
• krvarenje se može javiti i na koži, desnima, zglobovima i moždanom tkivu
• može da dodje do pojave gubitka apetita i telesne težine

TERAPIJA TROMBOCITOZE:

Lečenje esencijalne trombocitoze podrazumeva ordiniranje hidroksiureje, interferona alfa, radioaktivnog fosfora 32 i niskih doza aspirina na dnevnoj osnovi.  Kod hitnih slučajeva, dolazi u obzir plazmafereza.

Trombociti (krvne pločice) su sitni krvni elementi koje su potrebne za zaustavljanje krvarenja.

Normalan broj trombocita je 150000-450000 u mililitru krvi.Trombociti se stvaraju u kostnoj srži. Životni vek trombocita je oko nedelju dana, posle čega se razgradjuju i nestaju iz cirkulacije. Transfuzija trombocita se primenjuje onim bolesnicima kod kojih je broj trombocita toliko smanjen da je nedovoljan da spreči krvarenje što može dovesti i do životne ugroženosti.

Koncentrovani trombociti dobijeni trombocitaferezom se odmah daju bolesniku kod koga postoji opasnost od iskrvarenja i samo jedna doza je dovoljna da spase život. Tako pripremljeni trombociti mogu da se čuvaju do 5 dana.

Iz svake jedinice krvi koja se dobija od dobrovoljnih davalaca mogu se pripremiti trombociti. Međutim, količina dobijenih trombocita je mala i potrebno je da nekoliko osoba da krv (šest do osam) da bi se pripremili trombociti za jednog bolesnika.

Trombociti se mogu pripremiti i postupkom koji se naziva trombocitafereza. Tada, dobijena količina trombocita od jednog davaoca jeste jedna terapijska doza za bolesnika.

Trombocitofereza je postupak izdvajanja i prikupljanja trombocita iz periferne krvi, uz istovremeno vraćanje svih ostalih sastojaka krvi, pomoću aparata koji se naziva separator krvnih ćelija. Davanje trombocita je bezbedno.

Broj trombocita koji se izdvaja iz krvi davaoca mali je u odnosu na ukupan broj trombocita u krvi i ne ugrožava normalno funkcionisanje organizma, a obnovi se za 48 sati.

Ne postoji rizik od dobijanja bolesti koje se mogu preneti putem krvi, jer je set za trombocitaferezu i sav ostali pribor koji se koristi u proceduri za jednokratnu upotrebu.

Limfocitoza je porast belih krvnih ćelija, koje se nazivaju limfociti. Postoji pet osnovnih podvrsta belih krvnih ćelija, a svaka od njih bori se protiv različitih bolesti.

Broj limfocita može premašiti uobičajeni prag i bez prisustva bolesti.

Neki od opštih uzroka limfocitoze jesu:

• Infekcija (bakterijska, virusna i ostalo)
• Rak krvi ili limfnog sistema
• Autoimune bolesti

Specifični uzroci limfocitoze jesu:

• Akutna limfocitna leukemija
• Hronična limfocitna leukemija
• Cronova bolest
• Citomegalovirus
• Mononukleoza
• Multipli mijelom
• Druge virusne infekcije
• Tuberkuloza
• Ulcerozni colitis
• Vaskulitis
• (magareći kašalj)

Hemoglobinopatije je grupa genetskih determinisanih poremećaja u strukturi i sintezi hemoglobina, koji se svrstaju u tri grupe:

• Kvalitativni poremećaj-abnormalni hemoglobin
• Kvantitativni poremećaj ili  
• Poremećaj zbog zataljivanja mehanizma prelaza fetalnog u adultni hemoglobin.
  

Hemoglobinopatija je greška u sintezi hemoglobina primeri su hemoglobin S (anemija srpastih stanica), hemoglobin  C i nestabilni hemoglobin.

Simptomatologija:
Zbog oblika hemoglobina remete normalnu krvnu cirkulaciju i duže vreme se zadržavaju u slezini, gde se razgradjuju-liziraju.Nastaju bolne krize  usled okluzije arteriola i infrakcija tkiva u vidu bolova u kostima, zglobovima, trbuhu.U strukturi aminokiseline nastaju izmene zbog nestabilnog hemoglobina što dovodi do agregacije i precipitacije hemoglobina u eritrocitima.Bolest se ispoljava anemijom različitog stepena.

Dijagnoza:
Postavlja se na osnovu kliničke slike i razmaza periferne krvi eritrocita, elektroforeza hemoglobina.

Lečenje:
Daju se transfuzije sa dodatkom folne kiseline.U bolnim krizama primenjuju se analgetici, antikoagulansi uz rehidrataciju.

Hematokrit predstavlja postotak koncentracije crvenih krvnih zrnaca u krvi. Normalna vrednost kreće se oko 45% za muškarce i 40% za žene. Hematokrit se meri u sklopu kompletne analize krvne slike. Uz njega meri se i hemoglobin, broj belih krvnih zrnaca i trombociti.

Neki od najčešćih uzročnika povišenog hematokrita su sledeći:

• uzimanje nekih anaboličkih steroida može uzrokovati veću proizvodnju crvenih krvnih zrnaca pa time i povišeni hematokrit
• dehidracija- krv postaje gušća pa automatski i udeo crvenih krvnih zrnaca raste.
• jedno od opasnijih stanja je Denga groznica (virusna bolest tropskih krajeva koja je došla i u naše prostore).
• poremećaj koštane srži koja proizvodi više krvnih ćelija nego što bi trebala.

Sniženi hematokrit može značiti veliki gubitak krvi. Sa sniženim hematokritom je povezana anemija (nedostatak gvožđa). U rizičnu grupu spadaju:

• odojčad koja ne dobijaju dovoljno gvožđa
• deca dok naglo izrastaju kada im je neophodna pojačana količina gvožđa
• žene za vreme menstruacije (pogotovo kod obilnije menstruacije)
• trudnice jer bebi treba dodatno gvožđa
• osobe s hroničnim bubrežnim tegobama jer bubreg proizvodi hormon eritropoetin koji stimuliše proizvodnju crvenih krvnih zrnca.

Fanconijeva anemija je oblik urođene aplastične anemije. Aplastična anemija je naziv za bolest kod koje je koštana srž vrlo slabo razvijena, a posledica toga je manjak svih krvnih ćelija u cirkulaciji.

Smatra se da je uzrokovana oštećenjem zajedničke matične ćelije iz koje se kasnije razvijaju sve loze krvnih ćelija. Posledica je slaba razvijenost ili nerazvijenost koštane srži.

Klinička slika Fanconijeve anemije

Prvi znaci aplastične anemije javljaju se između 5. i 10. godine. Početak aplastične anemije je u većine bolesnika neprimetan. Prvi su simptomi slabost i umor kojima je uzrok smanjen broj crvenih krvnih ćelija (eritrocita). Manjak eritrocita uzrokovan je smanjenom proizvodnjom u koštanoj srži i krvarenjima iz nosa, desni, vagine, digestivnog sistema, potkožnog tkiva. U većine je bolesnika krvarenje blaže, u nekih se kao prvi simptom javlja krvarenje u mrežnjaču oka ili mozak. Krvarenja nastaju zbog manjka krvnih pločica – trombocita. Bolesnici obično imaju jako nizak broj belih krvnih ćelija koje služe za odbranu organizma, ali je zanimljivo da nemaju tako često bakterijske infekcije. Bolesnici su jako bledi, a po koži, konjunktivi i desnima mogu se nalaziti tačkasta krvarenja i krvni podlivi (hematomi). Povišena temperatura je česta, a tipični znaci infekcije često izostaju.

Manjak eritrocita i trombocita često se leči transfuzijama krvi, što je povezano s raznim komplikacijama kao što su upale jetre (hepatitis) i taloženje gvožđa u organizmu (hemosideroza). Kod ovih bolesnika je povećan rizik od obolevanja od leukemija, mijelodisplastičnog sindroma ili paroksizmalne noćne hemoglobinurije.

Postoje skeletne anomalije, kao i hromosomska nestabilnost koja predisponira ove bolesnike na pojavu akutnih leukemija. Postoje i “formes frustes” sa znacima diskretne hipoplazije kostne srži praćene blago pancitopenijom u obolelih članova porodice.

Terapija Fanconijeve anemije

Mnogi bolesnici s Fankonijevom anemijom reaguju povoljno na lečenje glikokortikosteroidima i androgenima. Duga primena androgena predisponira na pojavu hepatocelularnih neoplazija. Rezultati transplantacije kostne srži u ovih bolesnika su veoma ohrabrujući. Potporne mere su važne kod svih oblika bolesti, a uključuju odstranjenje štetnih faktora iz okoline bolesnika, lečenje infekcija antibioticima i kod žena primenu steroidnih kontracepcijskih sredstava (anti – baby pilule) da bi se sprečila obilna menstrualna krvarenja. Primenjuju se još i transfuzije eritrocita i trombocita.

Sedimentacija predstavlja brzinu taloženja crvenih krvnih zrnaca (eritrocita). Preciznije, sedimentacija predstavlja količinu eritrocita koja se nataloži u epruveti za sat vremena. Visina taloga se meri u milimetrima (mm) te se stoga sedimentacija izražava umm/h (engl. hour sat).

Kada u organizmu postoji upala, određeni proteini velike molekularne mase (uglavnom fibrinogen i globulin) uslovljavaju da se crvena krvna zrnca (eritrociti) drže zajedno i padaju na dno epruvete brže nego uobičajeno. Ove proteine proizvodi jetra i imuni sistem u slučaju raznih abnormalnih uslova, kao što su infekcije, autoimune bolesti ili tumori.

Generalno, sedimentacija se meri kako bi se:

• Ustanovilo prisustvo neke upale ili bolesti u organizmu,
• Pratio napredak bolesti,
• Proverila uspešnost lečenja.

Normalna brzina sedimentacije ne znači da u organizmu ne postoje neki upalni procesi ili bolesti, ali u slučaju ubrzane sedimentacije svakako bi trebalo nastaviti sa ispitivanjem i ustanoviti njen uzrok.

Sedimentacija može biti ubrzana zbog mnogo razloga i ona sama nije dovoljna da bi se otkrio upalni proces koji joj je uzrok. Zbog toga se merenje sedimentacije radi zajedno sa drugim testovima kako bi se preciznije utvrdio upalni proces zbog kojeg je sedimentacija ubrzana.

Sedimentacija može biti ubrzana iz više razloga:

• Tumori, kao limfom i multipli mijelom,
• Autoimune bolesti kao što je reumatoidni artritis,
• Reumatska groznica,
• Hronična bolest bubrega,
• Oboljenje tiroidne žlezde (Gravesova bolest),
• Infekcije kao što je upala pluća,
• Virusne infekcije,
• Tuberkuloza,
• Osteomijelitis,
• Trudnoća.

Kada glukoza, nakon probave, dospe u krv, ona se transportuje do ćelija kojima je potrebna energija. Da bi molekul glukoze ušao u ćeliju u kojoj će se razgraditi i osloboditi energiju, neophodan mu je insulin. Bez insulina molekul glukoze ne može da uđe u ćeliju.

Insulin je hormon koga izlučuje gušterača ili pankreas. Gušterača je žlezda koja se nalazi iza želuca uz dvanaestopalačno crevo (početni deo tankog creva). Ime je dobila po obliku koji podseća na guštera.

Insulin počne da se izlučuje kada se nivo glukoze u krvi poveća. Ako nema dovoljno insulina, ćelije kojima je potrebna energija, ne mogu iz krvi da preuzmu molekule glukoze.Tako nastaje šećerna bolest ili dijabetes.

Pošto ćelije zbog manjka insulina ne mogu da preuzmu glukozu, to dovodi do toga da one ne mogu da nadoknade izgubljenu energiju te ceo organizam počinje da oseća slabost i malaksalost. Tada ćelije šalju signal da im je potrebna dodatna energija na šta reaguje jetra pretvarajući rezerve glikogena u glukozu koja prelazi u krv i odlazi do ćelija koje su poslale signal. Ali ako i dalje postoji manjak insulina u krvi, te iste ćelije neće moći da preuzmu glukozu iz krvi. Sa druge strane, povećanu količinu glukoze u krvi, organizam doživljava kao opasnost te počinje uklanjati glukozu iz krvi putem mokraće uz veliku količinu tečnosti. Otuda se javlja pojačan osećaj žeđi.

Bolesna osoba se oseća slabo i malaksalo te ima potrebu za povećanim unosom hrane kako bi nadoknadila energiju. Ali kako organizam ne može da stvori dovoljnu količinu insulina, hrana koja je u obliku glukoze ušla u krv, se i dalje ne može preuzeti od strane ćelija. Pošto se u krvi nalazi povećana koncentracija glukoze, ona biva odstranjena iz organizma mokraćom. Zato se dešava da bolesna osoba i pored pojačanog unosa hrane, gubi na težini jer se deo hrane pretvoren u glukozu izluči mokrenjem.

Znači, prvi znaci šećerne bolesti ili dijabetesa su:

• Povećan osećaj žeđi,
• Obilnije mokrenje,
• Umor i
• Postepeno smanjenje telesne težine.

Neutrofilija se defineše kao apsolutni broj neutrofiia koji prelazi 7,5 x 109/L. Razlikujemo dva oblika neutrofilije:

• Apsolutna neutrofilija: broj neutrofila preko 6.000/ml
• Relativna neutrofilija: preko 70%

Leukocitoza sa neutrofilijom se javlja u širokim granicama i moguće je čak da dostigne i broj od 100.000/ml u pneumonijama kada se posumnja na leukozu. Smatra se da je njihova uloga u fagocitiranju, a kako su najbrojniji to su oni prvi bedem odbrane organizma (dok ne dođu makrofagi). Povećanje broja neutrofila mogu uzrokovati različite bolesti ili lekovi. Jedan od najčešćih uzroka je akutna bakterijska upala, a može biti povećan i u ostalim stanjima kao što su npr. infarkt miokarda, opekotine, maligna bolest, akutni stres (fizički napor), lekovi (npr. kortikosteroidi).

Značajno je istaći da kako infektivni proces duže teče to se u neutrofilima sve više sreću toksične granule (produkti fagocitoze) i možemo reći da je infektivni proces utoliko teži što je veći broj toksičnih granula u njima. Blaga neutrofilija sa malim brojem nesegmeniranih neutrofila je znak slabije infekcije i dobre otpornosti organizma.

Leukocitoza sa preko 25% mladih nesegmentiranih granulocita i pojavom toksičnih granula u njima znak je ozbiljne infekcije ali dobre otpornosti organizma.

Neinfektivne neutrofilije mogu biti izazvane:

• nekim egzogenim otrovima: živa, arsen, digitalis, a ta jedinjenja obično izazivaju samo prolaznu   leukocitozu koju zamjenjuje leukopenija
• krvarenja u serozne šupljine
• maligni tumori
• nekroze
• hronična mijeloidna leukoza

Eozinofilija je naziv za povećani broj eozinofilnih granulocita (grupa leukocita) u krvi, iznad normalnih vrednosti. Eozinofili su jedni od pet glavnih tipova odbrambenih krvnih ćelija. Normalna vrednost eozinofila u krvi je od 0- 430 po mm3 krvi za odrasle osobe. U perifernoj krvi- leukocitarnoj formuli eozinofilni granulociti čine 2-4 %.

Eozinofili su deo imunog sistema odgovornog za borbu protiv parazitarnih i drugih višećelijskih infekcija. Oni su takođe kontrolni mehanizmi povezani sa alergijama i astmom.

Visoki nivo eozinofila može biti prisutan u krvi ili se može pojaviti u samom tkivu, na mestu infekcije (eozinofilija tkiva). U normalnim uslovima eozinofili se ne mogu naći u plućima, jednjaku, koži… Prisustvo eozinofila u ovim organima je povezano sa bolešću.

Eozinofilija tkiva se može naći u uzorku tkiva npr sluzokože nosa. Ako imate eozinofiliju tkiva, nivo eozinofila u krvi je verovatno normalan.

Krvna eozinofilija biva otkrivena analizama krvi, obično kao deo pregleda celokupne krvne slike. Više od 500 eozinofila po mikrolitru krvi se kod odraslih smatra eozinofilijom.

Eozinofilija se deli na sledeće grupe:

• Reaktivna ili benigna eozinofilija.
• Eozinofilija u sklopu malignih bolesti.
• Hipereozinofilni sindrom.
• Hronična eozinofilna leukemija.

Uzroci eozinofilije u krvi bi bili sledeći:

• Alergijske reakcije (čak i na hranu i na lekove).
• Parazitarne bolesti ( trihineloza).
• Gljivične bolesti.
• Autoimune bolesti.
• Kožne bolesti ( dermatitis herpetiformis).
• Tumori (Hodgkinov limfom).
• Granulomatozne bolesti ( tuberkuloza, kokcidiomikoza).
• Unos toksina.
• Poremećaji štitne žlezde.

Parazitarne i alergijske reakcije su najčešći uzroci eozinofilije.