CRP je skraćenica koja označava C reaktivni protein. To je protein koji se proizvodi u jetri. Njegova koncentracija u venskoj krvi je važan biohemijski parametar za mnoga stanja u organizmu. Njegova normalna koncentracija je do 10 mg/ l. Vrednosti ne zavise od pola niti od životnog doba.

Nenormalno niske vrednosti ovog proteina se mogu naći kod osoba na terapiji statinima ili na terapiji aspirinom. Visoke vrednosti se mogu očekivati kod pojačanog fizičkog napora, u trudnoći, uzimanja oralnih kontraceptiva, pušenja i visoke nadmorske visine. Naročito visoke vrednosti se sreću kod povišenih masnoća u krvi (hiperlipidemija) i postojanja tzv. reumatoidnih faktora u krvi. Može biti povišen i kod dijabetesa i arterijske hipertenzije.

Međutim, njegov pravi značaj u kliničkoj praksi je taj da obično ukazuje na neka od navedenih stanja:

• Maligna oboljenja, limfomi na prvom mestu
• Sistemski lupus eritematosus.
• Reumatoidni artritis, reumatska groznica.
• Vaskulitisi.
• Infarkt miokarda- visokosenzitivni CRP služi kao parametar za procenu kardiovaskularnog rizika.
• Infekcije, naročito bakterijske u kojima je porast CRP-a izraženiji od porasta sedimentacije ili broja leukocita. Kod virusnih infekcija to nije slučaj, pa to takođe može biti značajan diferencijalno dijagnostički parametar za razlikovanje bakterijskih i virusnih infekcija.
• Upalne bolesti creva (ulcerozni kolitis, Chronova bolest).
• Tuberkuloza.

Kada krv dođe u kontakt sa veštačkim zalistkom dolazi do stvaranja tromba na zalistku. To je po život opasna komplikacija i jedini način da se ona spreči jeste uzimanje antikoagulantne terapije. To su lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi na veštačkom zalistku i omogućavaju njegovo funkcionisanje. U ovu grupu spadaju lekovi sa imenima: Sintrum, Farin, Sinkum i sl.

Pacijenti sa ugrađenim veštačkim zalistkom kao i sa apsolutnom aritmijom bi trebali da do kraja života uzimaju antikoagulantnu terapiju. Pacijenti sa biološkim valvulama bi trebali da je uzimaju oko tri meseca.

Antikoagulantna terapija se mora uzimati redovno, svakodnevno, disciplinovano i pri tome da se vodi redovna evidencija o dozama. Uzimanje prevelikih doza može dovesti do ozbiljnih krvarenja dok niske doze ne mogu sprečiti trombozu zalistaka.

Efekti antikoagulantne terapije se mere protrombinskim vremenom koje se izražava u INR jedinicama. Vrednost INR kod pacijeneta sa veštačkim zaliscima treba da se kreće između 2,5 i 3,5. Nakon perioda navikavanja pacijent će sam na osnovu svog INR-a odrediti svoju dozu leka.

Kontrola INR se vrši na svakih sedam dana po izlasku iz bolnice, a kad se stanje stabilizuje jednom ili dva puta mesečno. Treba imati u vidu da se efekat terapije postiže tek za dva ili tri dana nakon promene doze kad i treba vršiti kontrolu INR-a. Dozu treba manjati postepeno, za polovinu ili četvrtinu tablete.

Ukoliko se kod pacijenta jave znaci skrivenog krvarenja i to :krv u mokraći, tamna boja stolice, krvarenje desni, modrice po telu, krvarenje iz nosa i sl. mora odmah da se javi svom lekaru.

Pacijent na antikoagulantnoj terapiji mora ba obavesti svog zubara o njenoj upotrebi pre intervencije ili lekara u slučaju hirurških intervencija ili dijagnostičkih procedura.

Trudnoća sa primenom antikoagulantne terapija je moguća ali i rizična i zahteva praćenje od strane ginekologa. Ovi lekovi od 6 do 12 nedelje trudnoće oštećuju plod, a u trećem trimestru dovode do ozbiljnih krvarenja.

Neki lekovi povećevaju dejstvo antikoagulantnih lekova npr. antibiotici, aspirin, amiodaron, omeprol… Drugi pak smanjuju efekat ovih lekova: fenobarbitol, tegretol, kontraceptivne pilule…O ovom se treba konsultovati sa lekarom.

Namirnice kao što su kupus, kelj, spanać, džigerica i morska riba smanjuju efekat antikoagulantne terapije i pri njenom konzumiranju treba korigovati dozu leka.

Određeni mikroorganizmi mogu da dovedu do pojave hemolizne anemije kada ona predstavlja jedan od znakova osnovne bolesti.

Mehanizam hemolize je različit. Delovanjem protozoa dolazi do uvećanja slezine i pojave hipersplenizma koji je uzrok nastanka hemolize. U bolesnika samalarijom dolazi do ulaska merozoita, razvojnog stadijuma malarične amebe, u eritrocite, do pojačane propustljivosti opne eritrocita i pojave autoimunih poremećaja.

Hemolizna anemija koja nastaje usled dejstva bakterija izazvana je oštećenjem opne eritrocita pod dejstvom bakterijskih toksina. Drugi mehanizam razgradnje eritrocita je u delovanju antitela protiv bakterijskih toksina koji se vezuju za njih ali dovode i do razgradnje opne eritrocita.

Infektivni uzročnici hemolizne anemije
Protozoe

• Pazmodijumi Leishmania donovani

Bakterije

• Clostridium welchii, Bartonela baciliformis, Diplococcus pneumoniae, Echerichia coli, Haemophilus influenzae Salmonela, Shigela, Streptococcus

Virusi

Šta je to D dimer?

Završni proizvod u procesu zgrušavanja krvi je fibrin. Pri razgradnji stvorenog fibrinskog ugruška oslobađaju se sastojci ugruška koji se nazivaju D-dimeri. Njihovo povećano prisustvo ukazuje na povećano stvaranje ugruška. Ovaj screening-test je od dijagnostičke važnosti za otkrivanje DIK (diseminirane intravaskularne koagulopatije) gde dolazi do formiranja mnogobrojnih ugrušaka u svim organima i akutne vaskularne bolesti, uključujući plućnu emboliju i duboku vensku trombozu . To su stanja koja se teško otkrivaju samo s kliničkim pregledom. Ovo je brz, jednostavan i precizan test koji je jako korisan lekaru u slučaju da se javi sumnja na trombozu dubokih vena. Njegova jednostavnost omogućava da se još u ambulnti u hitnoj pomoći otkloni ili potvrdi sumnja na ovo opasno stanje.

Referentne vrednosti

Muškarci i žene: < 550 μg/L

Povišene vrijednosti D-dimera mogu se naći u trombotskim bolestima, zatim u tumorskoj progresiji ili metastazama, ali takođe i u fiziološkim stanjima kao što je trudnoća, teški fizički napor, uzimanje oralnih kontraceptiva ili starija životna dob.

Snižene vrednosti D dimera se sreću kod arterijskih tromboza gde je količina D dimera jedva merljiva.

Normalne vrednosti D dimera isključuju postojanje akutne tromboze, a povišene vrednosti zahtevaju dalje ispitivanje jer uzrok može biti različit ( potrošna koagulopatija u vezi sa sepsom, tumori, opekotine, preeklampsija, traume, veći hirurški zahvati). Kod duboke venske tromboze D-dimeri ostaju povišeni 7 dana. Lažno negativne rezultate daje defektna fibrinoliza, postojanje starih tj. hladnih ugrušaka.

Postoji mnogo mogućih uzroka sniženih limfocita (manje od 15%) u krvi. Pošto se limfociti stvaraju u koštanoj srži manjak limfocita se može dogoditi ako se ne proizvodi dovoljno koštane srži ili ako se njena aktivnost smanji.

Oštećenje koštane srži se pojavljuje kod aplastične anemije. To je stanje gde postoji veliko smanjenje broja ćelija koje proizvode ćelije krvi (poput belih krvnih ćelija). Koštana srž ne radi normalno i ne može normalno stvarati krvne ćelije. Zbog toga toga, aplastična anemija može vrlo lako dovesti do manjka limfocita.

Ljudi sa AIDS-om često imaju manjak limfocita u krvi. AIDS je bolest koja smanjuje efektivnost imunog sistema čoveka zbog infekcije virusom pod nazivom HIV.Tumori takođe mogu izazvati sniženje nivoa limfocita.

Osim svega navedenog postoji još nekoliko stvari koje mogu izazvati sniženje limfocita, na primer terapija kortikosteroidima. Kortikosteroidi su veliki broj hormonskih supstanci sa sličnom hemijskom strukturom. Koriste se u lečenju bolesti gde je potrebno smanjiti imuni odgovor organizma i na taj način snižavaju i nivo limfocita.

Neki poremećaji koji zahvataju nervni sistem takođe mogu izazvati sniženje nivoa limfocita. Primeri su multipla skleroza, miastenija gravis i Guillain-Bareov sindrom.

• Multipla skleroza je stanje kod koga ljudi razvijaju više skleroza tj ožiljaka u mozgu ili kičmenoj moždini (zavisno od stadijuma bolesti).
• Miastenija gravis je tip poremećaja kod koga mišići slabe i vrlo brzo se zamaraju.
• Guillain-Bareov sindrom je redak poremećaj koji izaziva slabost u rukama i nogama zbog oštećenja nerava.

Fibrinogen je protein koji se proizvodi u organizmu i igra vrlo važnu ulogu u procesu zgrušavanja krvi. Normalan nivo fibrinogena u krvi je između 2 i 4 g/l krvi. Kada dođe do povrede fibrinogen omogućava formiranje ugrušaka i tako sprečava veliki gubitak krvi. On je vrlo važan jer bi u njegovom nedostatku i male povrede bile opasne po život.

Nasuprot ovome velika količina fibrinogena u telu može izazvati stvaranje neželjenih ugrušaka koji mogu voditi nastanku srčanog ili moždanog udara. Višak fibrinogena može učiniti krv gušćom i usporiti protok, a tako i dovod kiseonika i hranljivih materija do ćelija u organizmu. To dovodi do umora, bolova u mišićima i gubitka pamćenja.

Jasno je kako visok nivo fibrinogena dovodi do hroničnih zdravstvenih problema. Postoji nešto što možemo uraditi kako bismo normalizovali nivo fibrinogena u krvi. Mere za normalizaciju fibrinogena bi bile:

• Kontrola šećera u krvi jer dijabetičari imaju mnogo veći rizik od srčanog i moždanog udara. Ovaj rizik nastaje iz više razloga, a povišen fibrinogen je jedan od njih.
• Redovna fizička aktivnost dovodi do poboljšanja krvotoka a time se smanjuje količina fibrinogena koja cirkuliše.
• Maslinovo ulje u ishrani pomaže u snižavanju nivoa fibrinogena.
• Omega tri masne kiseline a posebno riblje ulje, povoljno utiču na nivo fibrinogena u krvi i smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara. Za najbolji efekat doza je 1000mg EPA i DHA dnevno.
• Normalizacija nivoa homocisteina koji je nusprodukt metabolizma proteina . Povećanje homocisteina u krvi dovodi i do povećanja nivoa fibrinogena. U tom slučaju preporučuju se dodaci ishrani koji sadrže određene vitamine kao što su vitamin B12, vitamin B6, folna kiselina i trimetilglicin (TMG).
• Vitamin C može pomoći kod normalizacije fibrinogena, a preporučuje se količina od 2000mg dnevno vitamina C.

Eritrocitne konstante se izračunavaju iz broja eritrocita, koncentracije hemoglobina i hematokrita i daju informaciju o kvalitetu eritrocita.

MCV (mean cell volume) – prosečni volumen eritrocita – daje informaciju o veličini eritrocita. Normalne vrednosti su 81 – 99 fl
MCH (mean cell hemoglobin) – prosečna količina hemoglobina u eritrocitu. Normalne vrendosti su 29-32.9 pg

MCHC (mean cell hemoglobin concentration) – prosečna koncentracija hemoglobina na litar eritrocita.Normalne vrednosti su 310 – 350 g/l

RDW (red cell distribution width) – mera varijabilnosti veličine eritrocita. Normalne vrednosti su 11,5-16,5 %. RDW specifično ukazuje na postojanje jedne ili više populacija eritrocita što je karakteristika pojedinih hematoloških bolesti eritrocitne loze, a ujedno je i važan prognostički pokazatelj efikasnosti lečenja i ekvivalentan podatak o anizocitozi koja se uočava u krvnom razmazu.

Promene vrednosti pojedinih eritrocitnih konstanti, naročito MCV parametra, dijagnostički su značajne u klasifikaciji pojedinih anemija i uvek se posmatraju u korelaciji sa dobijenim vrednostima broja eritrocita i koncentracije hemoglobina. Povećane vrednosti eritrocitnog indeksa MCHC sreću se kod bolesnika sa teškim oblikom dehidratacije, dok se povećane vrednosti MCV mogu naći kod megaloblastne anemije (nedostatak vitamina B12 ili folne kiseline), bolesnika sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (hronični opstruktivni bronhitis i emfizem), smanjenom funkcijom štitaste žlezde (hipotireozom), oboljenjem jetre (ciroza) i kod teških alkoholičara.

Mijelofibroza je hronično oboljenje koštane srži koje se karakteriše progresivnom fibrozom koštane srži sa ekstramedularnom hematopoezom. Sa obzirom na fibrozu koštane srži hematopoeza tj. produkcija krvnih ćelija se odigrava u drugim organima, slezini i jetri. Bolest pogađa uglavnom starije osobe. Pacijenti su dugo bez simptoma i bolest se otkriva na rutinskom pregledu.

Koji su simptomi i znaci mijelifibroze.

• Početak bolesti je postepen, od pojave prvih simptoma, do postavljanja dijagnoze protekne i po 6 godina.
• Simptomi su posledica anemije i splenomegalije. Prvi problemi su vezani za bolove u predelu slezine, gubitak težine, malaksalost, otežano disanje.
• Uvećanje slezine je bitno za dijagnozu i često dostiže ogromne razmere.
• Uvećana jetra je prisutna kod 50-75% obolelih.
• Anemija različitog stepena je prisutna kod velikog broja pacijenata.
• Krvarenje i poremećaji koagulacije se javljaju zbog trombocitopenije i poremećene funkcije trombocita.

Lečenje mijelofibroze

Pacijente koji nemaju simptome ne treba lečiti već samo treba pratiti ako dođe do komplikacija. Hemioterapija i radioterapija ne daju dobre rezultate. Kortikosteroidi kod pacijenta sa mijelofibrozom mogu biti od koristi. Splenektomiju, koja je rizična, treba uraditi kod postojanja refrakterne hemolizne anemije, kod enormno uvećane slezine sa bolovima, kod postojanja portne hipertenzije i kod trombocitopenije sa znacima hemoragijskog sindroma. Nekad se primenjuju i sintetski androgeni (oksimetolon).

Hemoglobin je glavni sastojak crvenih krvnih zrnaca i služi za prenos kiseonika do ćelija i tkiva. Visok nivo hemoglobina nije isti što i veliki broj eritrocita. Svaka ćelija ne može imati istu količinu hemoglobina. Moguće je stanje povišenog nivoa hemoglobina čak i kad je broj crvenih krvnih ćelija ispod normale.

Uopšteno, povišen nivo hemoglobina je ako prelazi više od 17,5 gr hemoglobina po decilitru krvi za muškarce i 15,5 grpo decilitru krvi za žene. Kod dece prag zavisi od pola i starosti deteta.

Povišen hemoglobin u krvi se javlja zbog sledećih stanja:

• Hemoglobin u krvi se može povećati kako bi nadoknadio nizak nivo kiseonika u krvi zbog slabe funkcije srca ili pluća.
• Usled prevelikog stvaranja eritropoetina iz bubrega koji pojačava proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.
• Prilikom uzimanja lekova koji stimulišu proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.
• Ako postoje disfunkcije koštane srži koji rezultiraju povećanom proizvodnjom crvenih krvnih ćelija.
• Na velikim nadmorskim visinama se povećava broj crvenih krvnih zrnaca, kao posledica smanjena koncentracije kiseonika u vazduhu.

Bolesti i stanja koja dovode do povećanja nivoa hemoglobina u krvi:

• Kongenitalne srčane bolesti.
• Dehidratacija.
• Emfizem.
• EPO doping (injekcija eritropoetina za poboljšanje snage u sportu).
• Otkazivanje srca.
• Rak bubrega i jetre.
• Ostale bolesti srca i pluća.
• Policitemija vera.
• Pušenje- može dovesti do nižeg nivoa kiseonika u krvi.

Rh je skraćenica koja označava rezus (Rhesus) faktor. Rezus faktor se određuje prema postojanju jedne belančevine na površini eritrocita. Ako je ona prisutna znači da je osoba Rh pozitivna, a ako je nema, znači da je Rh negativna. Rh pozitivna krvna grupa je češća od Rh negativne krvi. Čak 85% ljudi je Rh pozitivno.

Rh inkompatibilnost nastaje kada je majka Rh negativna krvna grupa, a fetus Rh pozitivna krvna grupa.

Ako je majka Rh negativna, a otac deteta Rh pozitivan, postoji velika verovatnoća da dete nasledi krvnu grupu oca. Tada dolazi do inkompatibilnosti između majke i fetusa. Mešanje krvi majke i ploda je normalna pojava tokom trudnoće, a naročito tokom porođaja. U tom slučaju dolazi do proizvodnje antitela u krvi majke koja prolaze kroz posteljicu, vezuju se za eritrocite fetusa i uništavaju ih dovodeći do teške anemije ili porasta bilirubina u krvi fetusa.

Rh inkompatibilnost ne predstavlja veći problem u prvoj trudnoći i dovoljna je redovna kontrola krvi), ali postoji opasnost u svakoj sledećoj trudnoći jer antitela u krvi majke već postoje.

Ukoliko je majka Rh negativna, krv treba redovno kontrolisati u trudnoći i pratiti nivo antitela. Ako su antitela u porastu, treba uraditi amniocentezu kako bi se odredio stadijum anemije kod fetusa i bilirubin u krvi ploda. U slučaju da se javila anemija , radi se transfuzija krvi kako bi se fetusova krv zamenila Rh negativnom krvlju koja neće stvarati probleme. Transfuzija se sprovodi kroz pupčanu vrpcu dok je fetus još u materici, počevši od 18. nedelje trudnoće. Pošto je ovo rizičan postupak neki lekari savetuju indukciju ranijeg porođaja. Tada se transfuzija obavlja nakon što se dete rodi.

Odmah nakon porođaja, u roku od 72 sata majka dobija injekciju Rh imunoglobulina (Rhogram ili Anti-D injekcija). Ovi imunoglobulini se vezuju na eritrocite deteta prisutnih u majčinoj krvi i uništavaju ih pre nego što se stvore antitela na eritrocite u majčinoj krvi koja bi bila opasna za bebu u svakoj sledećoj trudnoći.

U mnogim zemljama daje se zaštitna injekcija Rh imunoglobulina tokom trudnoće (oko 28. nedelje) naročito kod pojave krvarenja u trudnoći (preteći spontani, placenta previa) i kod sprovođenja dijagnostičkih procedura (biopsija horionskih čupica, amniocenteza i sl.)

Uzrok je kao i u drugim malignim limfomoma nedovoljno poznat. Mogući su brojni etiološki faktori kao što su infektivni, nasledni, poremećaji imuniteta, uticaj hemijskih jedinjenja, jonizujućeg zračenja i onkogenih virusa.

Klinička slika

Najčešći simptom je bol u kostima. Nastaju oštećenja zbog razgradnje kostiju.Mogu se razviti patološke frakture (prelomi), a oštećeni krajevi mogu stvarati pritisak na kičmenu moždinu. U 25% slučajeva ove bolesti prva tegoba može biti infekcija praćena zapaljenjem pluća. Povećan je nivo kalcijuma, što je povezano sa štetnim dejstvom na bubrege i može dovesti do bubrežne insuficijencije. Javljaju se takođe umor, glavobolja i smetnje vida, muka, gađenje, povraćanje, poliurija (povećano izlučivanje mokraće), polidipsija (pojačana žeđ), što nekada vodi u dehidrataciju, konfuziju i komu a mogu nastati i oštećenja nerava. Od hematoloških poremećaja (poremećaj krvi) u 80% slučajeva prisutna je anemija, a mogući su i poremećaji zgrušavanja krvi.

Dijagnoza

Za postavljanje dijagnoze bitan je trijas simptoma: plazmocitom koštane srži, litičke lezije kostiju i prisustvo M komponente belančevina u urinu ili serumu. Od laboratorijskih analiza potrebno je uraditi kompletnu krvnu sliku, broj trombocita, aspiraciju i biopsiju koštane srži, ispitivanje urina i seruma kako bi se otkrilo prisustvo M komponente, zatim kalcijum, kreatinin i viskoznost u serumu. Određuju se i imunogloblini, a karakterističan je i nalaz slepljenih crvenih krvnih zrnaca (rulo fenomen) u perifernom razmazu.

Lečenje

Smatra se kako izlečenje u mijelomu nije moguće, pa se lečenje mora prilagoditi svakom pojedinačnom slučaju. U većini slučajeva potrebno je lečenje kroz neodređeni vremenski period. Standardno lečenje sastoji se od pulsne terapije alkilirajućim lekovima (L-fenilalanin mustard, ciklofosfamid ili hlorambucil) i pronizonom (kortikosteroid).

Talasemije su skup naslednih poremećaja koji nastaju zbog nepravilnog stvaranja jednog od četiri lanaca aminokiselina koje čine hemoglobin.

Talasemije se klasifikuju prema zahvaćenom lancu aminokiselina. Postoje dve vrste talasemija, alfa talasemija (zahvaćen je alfa lanac) i beta talasemija (zahvaćen je beta lanac). Takođe se razvrstavaju i prema tome da li je oštećen samo jedan gen (talasemija minor) ili su oštećena oba gena (talasemija major). Kod talasemije minor javlja se kao simptom umerena anemija, kod talasemije major javljaju se simptomi teške anemije.

Sve talasemije imaju slične simptome, ali su različiti po težini. Većina ljudi ima blagu anemiju.U težim odlicima kao što je beta-talasemija major se mogu razviti žutica, kožne rane, žučni kamenci i uvećana slezina.

Preaktivna koštana srž može uzrokovati zadebljanje i povećanje nekih kostiju, naročito onih u licu i glavi. Duge kosti mogu postati tanke i tako se slomiti. Deca sa talasemijom sporije rastu i ulaze u pubertet kasnije nego normalna deca.

Pošto se apsorbcija gvožđa u crevima može povećati , a potrebne su i češće transfuzije krvi koje nadoknađuju gvožđe, svo suvišno gvožđe u organizmu se može taložiti u srčanom mišiću i tako može dovesti do zatajenja srca.

Talasemije se teže dijagnostikuju od drugih poremećaja hemoglobina. Ispitivanje kapljice krvi elektroforezom pomaže pri određivanju dijagnoze, ali ne mora značiti njenu potvrdu. Zato se dijagnoza talasemije zasniva na posebnim ispitivanjima hemoglobina.

Većinu ljudi sa talasemijom ne treba lečiti, ukoliko su simptomi anemije blagi. Kod težih oblika se javlja potreba za presađivanjem koštane srži. Genska terapija je još neistražena.

Eritroblastopenijska anemija je težak oblik malokrvnosti koja nastaje zbog nedovoljnog stvaranja eritrocita u koštanoj srži. Uzrok je bolest matične ćelije koštane srži, zbog čega nema dovoljno eritroblasta iz kojih nastaju eritrociti. To se zove aplazija koštane srži.

Uzrok i podela bolesti

Eritroblastopenija može biti akutna, hronična i urođena. Akutna eritroblastemija je prolazno stanje. Može da se javi kod bolesnih od virusne infekcije (zapaljenje pluća, zauške, mononukleoza, hepatitis) ili kao posledica korišćenja nekih lekova (hloramfenikol, baktrim, soli zlata, penicilamin).

Hronična eritroblastemija nastaje zbog oštećenja imuniteta. Tada postoje antitela protiv eritroblasta i eritrocitnih progenitora ili eritropoetina (poremećaj humoralnog imuniteta) ili kao posledica delovanja T-limfocita ili NK-limfocita (poremećaj ćelijskog imuniteta).

Ovaj oblik anemije može da se javi udruženo sa autoimunim bolestima, tipa reumatoidni artritis, sistemski lupus i tumorima kao što su limfom, mijelom, timom i dr.

Simptomi eritroblastopenija jesu umor, nedostatak vazduha, bleda koža. Ako je bolest posledica delovanja virusa umor simptomi se javljaju upravo nakon preležane infekcije disajnih puteva.

Dijagnoza se postavlja pregledom koštane srži gde se uočava hipoplazija eritrocitne loze, granulocitna i trombocitna loza su normalne. Broj retikulocita je jako smanjen, bolest liči na aplastičnu anemiju i mijelodisplaziju.

Terapija se sastoji u tome da se prekine korišćenje leka koji je oštetio koštanu srž, daje se folna kiselina i transfuzija eritrocita. U hroničnoj bolesti se koriste imunosupresorni lekovi (kortikosteroidi, ciklofosfamid, ciklosporin).

Brojni hormoni u našem organizmu, uključujući tiroksin, testosteron i hormon rasta deluju na produkciju eritrocita. Zbog toga se blaga ili umerena, normohromna, normocitna anemija često javlja u endokrinim bolestima tipa hipertireoidizma, Adisonovoj bolesti, hipogonadizmu i panhipopituitarizmu. Moguće je da anemija u hipotireoidizmu nastaje zbog smanjene potrebe za transportom kiseonika, jer je i potrošnja kiseonika smanjena zbog nedostatka tireoidnog hormona.

Anemija u hipotireozi je obično normocitna. Izgled i vek eritrocita je normalan, a eritropoeza je efektivna. Manji broj bolesnika može imati makrocitnu anemiju zbog nedostatka folne kiseline i vitamina B12. Bolesnici sa miksedemom često boluju od perniciozne anemije. Anemija u miksedemu može biti maskirana zbog povećanja volumena plazme. Simptomi i znaci miksedema su često skriveni pa o njima treba misliti kada se javi nerazjašnjena anemija.

Anemija u Adisonovoj bolesti je često maskirana zbog smanjenog volumena plazme. Nelečeni bolesnici pokazuju vrednosti hemoglobina oko 130g/l. Posle hormonske terapije, kada se volumen plazme normalizuje, dolazi do značajnog smanjenja hemoglobina koji treba da se leči.

Testosteron ima fiziološki uticaj na povećanje eritrocitne mase za razliku od estrogena koji deluje inhibitorno na eritropoezu. To je jedan od razloga što se kod muškaraca u pubertetu povećava nivo hemoglobina na 130 do 150 g/l.

Anemije u endokrinim bolestima se skoro potpuno i brzo koriguju kada se sprovede adekvatna hormonska terapija osnovne bolesti.

Feritin u krvi je kompleks gvožđa i proteina. U organizmu se normalno stvaraju rezerve gvožđa i to u formi feritina i hemosiderina. Feritin je depo gvožđa koji se nalazi u ćelijama i može, po potrebi, vrlo brzo da oslobodi gvožđe koje onda postaje dostupno drugim tkivima i organima.

Mala količina feritina se oslobađa u krv i ta količina je direktno proporcionalna količini deponovanog gvožđa u telu.

Kada su količine dostupnog gvožđa nedovoljne, ono se oslobađa iz feritina, zalihe gvožđa se smanjuju i nivo feritina opada.

Ako je količina gvožđa u organizmu povišena, ono se taloži u tkivima i može dovesti do njihovog oštećenja, dovodeći do stanja poznatog kao hemohromatoza.

Nizak nivo feritina ukazuje da su zalihe gvožđa male i da imate nedostatak gvožđa.

Visok nivo feritina znači da je u pitanju stanje koje dovodi do toga da telo taloži previše gvožđa. To ukazuje na bolest jetre, hemohromatozu, reumatoidni artritis, leukemiju, limfome, dijabetes tipa 2 ,hipertireozu, višestruke transfuzije krvi, upalna stanja… Neki oblici raka takođe uzrokuju visoke nivoe feritina u krvi.

Feritin je reaktant akutne faze što znači da se njegove koncentracije povećavaju kod infekcije, zapaljenja, autoimunih bolesti… Takođe kod oštećenja ćelija jetre (hepatitis, toksični agensi, alkoholizam) feritin se oslobađa iz ćelija i njegov nivo u krvi raste bez obzira što je ukupna količina gvožđa u krvi normalna.

Nizak nivo feritina u krvi najverovatnije ukazuje na to da ste anemični i da je potrebno obnoviti količinu gvožđa u organizmu. Primed 5 feromed je potpuno prirodno sredstvo koje za kratko vreme nadoknađuje gvožđe i otklanja simptome anemije.

TIBC i UIBC su parametri koji služe za procenu količine gvožđa koje se transportuje kroz krv. Gvožđe se nalazi u krvi vezan za transferin. Transferin transportuje gvožđe kroz krv i predaje ga ćelijama na korišćenje i to pre svega ćelijama koštane srži za sintezu hemoglobina. Ovakav transport je neophodan jer je slobodno gvožđe toksično za organizam. Transferinje protein koga sintetiše jetra i to obrnuto proporcionalno telesnim rezervama gvožđa. To znači da kada nema dovoljno gvožđa u organizmu, sinteza transferina je povećana kako bi se što veća količina gvožđa dopremila ćelijama. Obrnuto, kada postoji višak gvožđa, sinteza transferina je smanjena zato što ćelije imaju dovoljnu količinu ovog elementa.

Normalno, gvožđe je vezano za 1/3 raspoloživih mesta na transferinu, dok su ostale 2/3 slobodne za vezivanje dodatnih količina gvožđa. TIBC je skraćenica za maksimalnu koncentraciju gvožđa koju transferin može da veže. UIBC je rezervni kapacitet transferina da vezuje gvožđe. TIBC=UIBC+ serumsko gvožđe. Serumsko gvožđe je nivo gvožđa koje cirkuliše u krvi vezano za transferin.

Povišene vrednosti parametara su:

• kod nedostatka gvožđa u organizmu,
• u trudnoći i kod terapije kontraceptivima,
• akutni i hronični gubitak krvi.

Snižene vrednosti parametara se sreću kod:

• postojanja viška gvožđa u organizmu,
• kod hroničnih zapaljenja i infekcija,
• kod sistemskih i malignih bolesti,
• kod ozbiljnih bolesti jetre,
• kod bubrežnih bolesti i pothranjenosti.

Veliki deo populacije boluje od reumatoidnog artritisa. Većina zna da ti ljudi imaju problem sa bolnim i otečenim zglobovima, ali mnogi ne znaju da čak 30 – 60 % obolelih ima i anemiju. Kod osoba sa reumatoidnim artritisom (RA) bitno je prepoznati i lečiti anemiju, kako bi se pacijenti bolje osećali i čak ublažili simptome ove bolesti. Studije su pokazale da se korigovanjem anemije, redukuje i oticanje zglobova, povećava mišićna snaga i celokupna energija i vitalnost.

Šta uzrokuje anemiju u reumatoidnom artritisu?

• Hronična inflamacija – uzrok je anemije u 2/3 obolelih od RA. Hronična upala smanjuje stvaranje eritrocita. Zapaljenske ćelije stvaraju male proteine koji ometaju pravilno iskorišćavanje gvožđa i utiču na produkciju eritropoetina, hormona zaduženog za pravilan razvoj eritrocita.
• Deficit gvožđa –manji broj pacijenata sa RA ima anemiju zbog nedostatka gvožđa. U najvećem broju slučajeva anemija se razvija kao posledica krvarenja iz gastrointestinalnog trakta (čir na želucu, polipi u debelom crevu…), pojačanog menstrualnog krvarenja…  Krvarenje može da nastane kao posledica lekova koji se koriste u terapiji RA (nesteroidni antiinflamatorni lekovi, prednizon i drugi).

U tretmanu anemije u reumatoidnom artritisu najvažnije držati inflamaciju pod kontrolom redovnom upotrebom antiinflamacione terapije. Bitno je voditi računa i o kvalitetu života uopšte:

• Pravilna ishrana – antiinflamatorna dijeta (mnogo svežeg povrća, voća, ribe i morskih plodova, integralnih žitarica, zdravih ulja uz obaveznu svakodnevnu upotrebu djumbira, kurkume i drugih dodataka koji imaju snažno antizapaljensko delovanje)
• Redovna fizička aktivnost
• Redukovanje stresa
• Podrška i razumevanje okoline

PRIMED 13 kordiceps je prirodni preparat na bazi meda i lekovite gljive kordiceps. Kordiceps je gljiva koja ima svojstva prirodnog leka sa najširim, ikada poznatim spektrom delovanja. Imunomodulatorni efekat ove gljive se zasniva na tome da ona menja imuni odgovor kod obolelih. Kod osoba sa hiperfunkcijom imunog sistema, kao što je slučaj sa reumatoidnim artritisom, kordiceps smanjuje aktivnost belih krvnih zrnaca koji su odgovorni za upalne procese. Ujedno kordiceps ima svojstvo da povećava broj crvenih krvnih zrnaca, čime doprinosi bržem korigovanju anemije.  Kombinacija ovog preparata sa preparatom PRIMED 5 feromed koji je bogat izvor gvožđa i drugih antiupalnih supstanci, omogućava odličnu kontrolu reumatoidnog artritisa, smirivanje inflamacije i lečenje anemije.

Obilno menstrualno krvarenje, poznato kao menoragija,  najčešćih je uzroka anemije kod žena. Čak 10-15% žena je tokom života iskusilo obilno menstrualno krvarenje i čak se kod 20% tih žena razvije anemija.

Znakovi obilnog menstrualnog krvarenja:

• Menjate tampon ili uložak na svakih sat vremena ili kraće, nekoliko sati u kontinuitetu
• Ustajete noću da promenite uložak ili tampon
• Prisutni su veliki krvni ugrušci u menstrualnom odlivu
• Menstrualno krvarenje traje duže od 7 dana
• Imate jake grčeve

Za vreme ovih obilnih menstrualnih krvarenja gubi se dosta krvi i gvožđa i ukoliko se ponavljaju iz ciklusa u ciklus može se razviti anemija.

Veliki broj žena sa obilnim menstrualnim krvarenjem ima miome na meterici. Miomi su nekancerozne izrasline na materici i uglavnom se javljaju u generativnom periodu. Skoro nikada ne prerastaju u malignitet i ne predstavljaju povećan rizik od maligniteta. Najčešći su u 30-im i 40-im godinama života, i skoro 80% slučajeva nastaje do 50-te godine života.

Kod pojedinih žena miomi izazivaju obilna krvarenja, pelvični bol i pritisak na okolne organe. Tretman antiinflamatornim lekovima ili hiruškom intervencijom može se redukovati veličina mioma ili ih mogu u potpunosti ukloniti. Kod ozbiljnijih slučajeva anemije, gde ona ne može da se kontoliše nijednom terapijom, savetuje se radikalni pristup lečenja mioma – histerektomija.

Često žene zanemaruju simptome anemije i ne prepoznaju svoje izmenjeno stanje kao bolest. Treba obratiti pažnju na sledeće simptome i požaliti se lekaru na njihovo prisustvo:

• Kratak dah
• Palpitacije
• Glavobolje
• Bolovi u grudima
• Mučnina
• Nervoza
• Slabija koncentracija
• Zaboravnost

Najizraženija neželjena dejstva oralnih preparata gvožđa su na gastrointestinalni trakt:

• muka
• pečenje u stomaku i bolovi
• opstipacija ili dijareja.

Gvožđe deluje iritantno na sluzokožu gastrointestinalnog trakta i ovaj efekat ne zavisi od vrste primenjenog preparata, već je direktno proporcionalna količini slobodnog gvožđa. Pošto veliki broj ljudi ima tegobe pri primeni terapijskih doza gvožđa, u početku lečenja preporučuje se primena malih doza gvožđa, a zatim postupno povećanje doze do poželjnih 200mg/dan, podeljeno u tri doze.

Opstipacija ili dijareja najčešće su sekundarne posledice dejstva gvožđa na intestinalnu floru, i zato nisu dozno zavisni fenomeni. Bolesniku treba skrenuti pažnju da posle primene preparata gvožđa, može da dođe do pojave tamne boje stolice, skoro do crne boje, što bolesnike koji su imali melenu može da navede na pomisao da opet imaju gastrointestinalno krvarenje.

Tečni preparati gvožđa mogu da dovedu do tamnog prebojavanja zuba, tokom dužeg uzimanja. Deci se kapi mogu ukapavati na jezik, ili može da se koristi slamka, kako tečnost sa gvožđem ne bi bila u kontaktu sa zubima.

Treba napomenuti da kod jednog malog broja bolesnika može da dođe do akumulacije gvožđa u organizmu, tokom dugotrajne upotrebe preparata gvožđa. Treba naglasiti, da organizam zdravih ljudi ima zaštitne mehanizme od prevelike resorpsije gvožđa. Međutim opisani su brojni slučajevi hemosideroze (taloženje gvožđa u organizmu) u ljudi, koja je posledice dugotrajne upotrebe gvožđa. Izgleda da ovi ljudi imaju blage forme nasledne hemosideroze, a novija istraživanja su pokazala da oko 0.5 % ljudi ima ovakav genski poremećaj.

PRIMED 5 feromed je dijetetski suplement na bazi kvalitetnog pčelinjeg meda i lekovitih trava. Zbog svog organskog sastava i kvalitetnih sastojaka ovaj preparat ima izuzetno dobru apsorpciju. U odnosu na kapsule i tablete procenat iskorišćenosti aktivnih sastojaka je i do 4 puta veći pa su i rezultati mnogo brže uočljivi. Značajna pozitivna strana ovog preparata je da nema neželjenih reakcija i neprijatnih senzacija koje se javljaju upotrebom preparata gvožđa.

Aplastična anemija je stanje koje nastaje kada organizam ne proizvodi dovoljnu količinu ćelija krvi. Aplastična anemija spada u grupu anemija koje nastaju kao posledica oštećenja koštane srži. Koštana srž je sunđerastotkivo i nalazi se u centralnom delu dugih kostiju. U njoj se nalaze matične ćelije krvi iz kojih rastom, deobom i diferencijacijom nastaju ćelije krvi – crvena krvna zrnca (eritrociti), bela krvna zrnca(leukociti) i krvne pločice (trombociti).

Aplastična anemijaje ozbiljno i retko stanje, a može se javiti u bilo kom životnom dobu.Nastaje naglo ili postepeno i pogoršava se vremenom. Aplastična anemija nastaje kada imuni sistem stvara antitela koja oštećuju  koštanu srž. Kao posledica oštećenja koštane srži, smanje je se i produkcija novih ćelija krvi. Stare ćelije krvi propadaju a ne postoje nove koje bi vršile neophodne funkcije. Može biti idiopatska, kada ne postoji jasno definisan uzrok i sekundarna, koja nastaje kao posledica nekog unutrašnjeg ili spoljašnjeg faktora.

Pod uticajem sledećih faktora može doći do privremenog ili trajnog oštećenja koštane srži :

• Radijacija ili hemoterapija – terapija malignih oboljenja,uništavaju ćelije koje se ubrzano umnožavaju, kako maligne tako i ćelije koštane srži.
• Štetne hemikalije – pesticidi, insekticidi, benzen. Stanje se popravlja kada se smanji izloženost ovim supstancama.
• Pojedini lekovi – hloramfenikol,felbamat, fenitoin, kinin i fenilbutazon.
• Autoimune bolesti
• Virusne infekcije – hepatitis, Epstein-Barov virus, citomegalovirus, parvovirus B19 i HIV.
• Trudnoća – oštećenje koštane srži je autoimunog porekla

Simptomi i znaci

Anemija, malaksalost, bledilo i palpitacije – posledica smanjenog broja eritrocita

Trombocitopenija (nizak nivo trombocita) – izaziva krvarenja, modrice i petehije

Leukopenija (nizak nivo leukocita) –učestale i rekurentne infekcije

Dijagnoza

• Krvna slika
• Biopsija koštane srži

Lečenje

• Transfuzija krvi – privremeno rešenje, pomaže da se ublaže simptomi
• Imunosupresivna terapija – suprimiraju imuni sistem i usporavaju propadanje koštane srži
• Transplatacija koštane srži – dugotrajno rešenje, potreban je odgovarajući davalac koštane srži

Saveti tokom lečenja

• Odmarajte
• Izbegavajte povrede
• Čuvajte se infekcija

Prevencija

Za najveći broj slučajeva aplastične anemije ne postoji adekvatna prevencija. Ono što možete je da se manje izlažete štetnom dejstvu toksičnih supstanci poput insekticida, herbicida, organskih rastvarača koji povećavaju rizik od oštećenja koštane srži.