Folna kiselina pripada kompleksu B vitamina I učestvuje u produkciji crvenih krvnih ćelija – eritrocita.

Nizak nivo folne kiseline (tzv. folati) u organizmu onemogućava normalnu produkciju eritrocita što vodi u anemiju.

Uzroci anemije usled nedostatka folne kiseline:

- Nedovoljno konzumiranje namirnica bogatih folatima

• Siromašna ishrana – beskućnici, alkoholičari, starije osobe koje se ne hrane pravilno
• Vegeterijanska ishrana
• Anoreksija nervosa
• Povećana potreba za folnom kiselinom
• Trudnoća – folna kiselina je neophodna za pravilan razvoj fetusa, posebno kičmene moždine I mozga
• Bolesti krvi – kod obolelih od hemolitičke I srpaste anemija pojačano se troši folna kiselina u organizmu
• Bolesti koje izazivaju ubrzan rast ćelija, kao što su leukemije I psorijaza
• Stanja I oboljenja sa ubrzanim metabolizmom (npr. hipertireoidizam) – kod ovakvih stanja brže se troše zalihe folata nego što se nadoknađuju putem normalne ishrane

- Neadekvatna apsorpcija folata

• Preterana konzumacija alkohola povećava količine folata koje se gube urinom
• Ozbiljna oštećenja bubrega – osobe na hemodijalizi su podložnije većem gubitku folata
• Poremećaj gastrointestinalnog trakta – bolesti creva (npr. celijačna bolest) oštećuju sposobnost sluznice da apsorbuje folate

- Pojedini lekovi

• Metotrexat – uzima se kod nekih malignih oboljenja I reumatskih bolesti
• Dugotrajna upotreba pojedinih antibiotika
• Lekovi za suzbijanje epileptičkih napada
• Kontraceptivna terapija

Namirnice bogate folnom kiselinom: zeleno lisnato povrće, koren povrća, džigerica, meso organa (bubrezi), mleko, jaje, suvi pasulj, grašak, kikiriki, pšenične klice, čitavo zrno, tunjevina, ostrige, losos, bob, paradajz, spanać, pekarski kvasac, asparagus, prokelj.

Vitamin B12 je neophodanza pravilan razvoj crvenih krvnih ćelija i nervnih ćelija. Usled dugotrajnog nedostatka ovog vitamina razvija se megaloblastna anemija. Eritrociti, koje stvara koštana srž  u nedostatku vitamina B12, su veliki, nepravilno formirani, nezreli  i nisu u stanju da obavljaju svoju osnovnu funkciju – transport kiseonika do organa i tkiva.

Nedostatak vitamina B12  može se manifestvovati samo kao makrocitna anemija ili samo sa neurološkim simptomima ili postoje oboje. Manjak se prvo manifestvuje mentalnim poremećajima, zatim i fizičkim.

U ljudskom organizmu se nalazi približno 5 mg (prema drugim podacima 2 mg), a dnevno se gubi oko 2,5 mikrograma. Normalna koncentracija u serumu iznosi 150 – 1.300 pikograma/ml. Depo se nalazi u jetri (50 – 90%). Klinički znaci deficijencije se javljaju kada nivo padne na 10% normalnih vrednost.

Zbog čega se razvija nedostatak vitamina B12?

Većina ljudi unosi dovoljne količine vitamina B12 jedući meso, jaja, mleko i sir. Vitamin B12 se normalno apsorbuje u gastrointestinalnom traktu, tačnije u ileumu. Da bi se vitamin B12 apsorbovao u ileumu, neophodno je da bude vezan za protein koji luče želudačne ćelije  tzv.unutrašnji činilac (Intrizing faktor). Dakle , za pravilnu apsorpciju vitamina B12 neophodan je zdrav želudac i zdrav intestinalni trakt. Nedostatak vitamina B12 nastaje kada se ne apsorbuju dovoljne količine ovog vitamina, i to se dešava u sledećim slučajevima:

• Kod perniciozne anemije – u ovom poremećaju ćelije imunog sistema uništavaju želudačne ćelije, usled čega se ne stvaraju dovoljne količine unutrašnjeg činioca koji je neophodan za apsorpciju vitamina B12
• Ukoliko je hiruškim putem, zbog nekog oboljenja, uklonjen deo želuca ili ileuma
• Ukoliko postoje problemi sa varenjem ili oboljenjem creva, što utiče na normalnu apsorpciju – celijačna bolest, kronova bolest, infekcije creva bakterijama ili parazitima

Nedostatak vitamina B12 nastaje i kada se on ne unosi dovoljno putem hrane. To se retko dešava i češći je kod vegeterijanaca i starijih osoba koji se nepravilno hrane.

Dnevne potrebe za vitaminom B12:

Hrana koja sadrži vitamin B12

Vitamin B12, koji ljudski organizam može da iskoristi za svoje potrebe, nalazi  se u namirnicama životinjskog porekla – meso, džigerica, mlečni proizvodi, morska hrana, živinsko meso i jaja. Neke žitarice mogu biti bogat izvor ovog vitamina. Postoje i preparati vitamina B12 u obliku tableta i ampula.

Inflamatorne bolesti creva su idiopatske, inflamatorne, hronične, po svom toku nepredvidive bolesti, a kako je u osnovi prepoznat poremećaj imunog sistema, onda ih nazivamo imunskim bolestima.

Primarno razlikujemo dva glavna entiteta: ulcerozni kolitis (UK) i Kronovu bolest (KB). Postoji i intermedijarni oblik bolesti u koji ubrajamo 10-15% bolesnika koje ne možemo na temelju kliničkih i dijagnostičkih kriterijuma sa sigurnošću svrstati ni u UK ni u Kronov kolitis.

I ulcerozni kolitis i Kronova bolest mogu zahvatiti bilo koji deo GIT-a, ali prvi se daleko češće javlja u završnom debelom crevu . Kronova bolest zahvata, uglavnom, ileocekalnu valvulu (prelaz tankog u debelo crevo), a nekada su prisutne i afte u ustima, erozije želuca i duodenuma. Karakteristično je da su lezije kod UK u kontinuitetu (nema zdrave sluznice), dok su kod Krohnove bolesti lezije na preskok (polja obolele sluznice se smenjuju sa poljima erozija).UK daje stolice sa dosta mukusa i često prošarane krvlju, dok je pojava krvi u stolici kod KB retka. Kod UK postoji urgencija na defekaciju (hitnost), bolna defekacija, te tup bol u donjem levom uglu abdomena. KB daje bol i palpabilne mase u donjem desnom delu abdomena. Kod ulceroznog kolitisa, zahvaćena je samo mukoza i submukoza, i nisu prisutna suženja lumena creva, adhezije, fistule, niti perforacije. Suprotno od toga, ove promene su daleko češće kod Kronovog kolitisa. Jedna bitna razlika je u tome što je ulcerozni kolitis prekanceroza. Ovi pacijenti moraju redovno raditi kolonoskopije, da bi se na vreme uhvatio momenat u kome hronično upaljena sluznica maligno alteriše.

Studije su pokazale da najmanje 10% osoba sa inflamatornom bolešću creva IBC ima i anemiju, dok su neka istraživanja ustanovila da je taj procenat mnogo veći, čak do 74% osoba sa IBC.

Šta uzrokuje anemiju u inflamatornoj bolesti creva?

Postoji vise različitih uzroka anemije u IBC

• Gubitak krvi, koji je jedan od znakova inflamatorne bolesti creva
• Neadekvatna apsorpsija nutrijenata neophodnih za pravilan razvoj crvenih krvnih zrnaca
• Hronična Inflamacija – inflamirano tkivo proizvodi male proteine koji u organizmu
  • smanjuju količine gvožđa neophodnog za stvaranje eritrocita
  • na nivou koštane srži ometaju stvaranje crvene krvne loze
  • smanjuju nivo eritropoetina, hormona koji se stvara u bubregu i odgovoran je za pravilan rast i razvoj eritrocita

Koje su posledice nelečene anemije u IBC?

Istraživanja su pokazala da osobe koje boluju od IBC i imaju anemiju, razvijaju ozbiljnije simptome i znakove bolesti, odnosno imaju teži stepen oboljenja. Među njima je takođe i veća smrtnost. Iako se korigovanjem anemije u nekim slučajevima spasava život, izlečenje anemije nije garancija za duži životni vek.

Kako ustanoviti da imate anemiju?

Simptomi i znaci se javljaju kada nastane umerena ili ozbiljna anemija. Ispoljava se kao umor, slabost, bleda koža, bolovi u grudima, vrtoglavice, utrnulost i hladnoća u prstima ruku i nogu, kratak dah, ubrzan rad srca i glavobolje. Definiitivna dijagnoza se postavlja nalazom parametara iz krvi – broj eritrocita, gvožđe, hemoglobin, hematokrit i eritrocitni indeksi.

PRIMED 13 kordiceps je prirodni preparat na bazi meda i lekovite gljive kordiceps. Imunomodulatorni efekat ove gljive se zasniva na tome da ona menja imuni odgovor kod obolelih. Kod osoba sa hiperfunkcijom imunog sistema , kao što je slučaj sa inflamatornim bolestima creva, kordiceps smanjuje aktivnost belih krvnih zrnaca i faktore zapaljenja koji su odgovorni za upalne procese. Ujedno kordiceps ima svojstvo da povećava broj crvenih krvnih zrnaca, čime doprinosi bržem korigovanju anemije.

Kombinacijom ovog preparata sa preparatom PRIMED 5 feromed, koji je bogat izvor gvožđa i drugih antiupalnih supstanci, omoguća se kontrola inflamatornih bolesti creva, usporava se progresija bolesti, smiruje se inflamacija i koriguje anemija.

Anemija nastaje kao posledica više različitih uzroka. Pojedine osobe razvijaju anemiju kao posledicu nekog hroničnog oboljenja, kod npr.maligniteta ili bolesti bubrega. Za ove pacijente tretman anemije je u sklopu tretmana osnovne bolesti. Ili su posledica neadekvatne apsorpsije i iskorišćavanja nekih vitamina i minerala.

Postoje i slučajevi u kojima se anemija razvija kao posledica urođenih poremećaja na nivou gena.

Geni se nalaze u svakoj ćeliji, daju instrukcije po kojima će se ćelije razvijati i koja će biti njihova ulogu u organizmu. Svaka osoba nasleđuje kopije normalnih gena od oba roditelja, takođe i moguće defektne gene. Dešava se da roditelj nema ispoljen poremećaj usled defektnog gena, ali u kombinaciji sa partnerovim kopijom gena, taj gen koji dete nasleđuje daje pogrešne instrukcije u formiranju ćelije, i tako nastaju poremećaji usled disfunkcionalih ćelija koje nisu u stanju da obavljaju svoju funkciju.

Kao i većina procesa u organizmu i stvaranje eritrocita je složen proces koji se odvija u više koraka. Zbog kompleksnosti procesa, postoje i veće šanse za nastanak grešaka. Bilo koji poremećaj u eritropoezi (stvaranje novih crvenih krvnih zrnaca) vodi nastanku anemije. Za pravilnu proizvodnju eritrocita važan proces je i adekvatno iskorišćavanje vitamina i gvožđa iz hrane. Ukoliko je ovaj proces poremećen takođe dolazi do nastanka anemije.

Urođeni poremećaji kao uzroci anemija

Određeni genski defekti vode u poremećenu ili smanjenu proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Kao posledica toga nastaju eritrociti koji imaju skraćen životni vek u krvi, nemaju sposobnost adekvatnog prenošenja kiseonika do pluća i drugih ćelija u organizmu ili se u krajnjem slučaju i ne stvaraju. U sledećim urođenim stanjima ispoljava se anemija kao posledica različitih genskih poremećaja.

Anemija srpastih ćelija je oboljenje u kom su eritrociti nepravilnog oblika, izgledaju kao polumesec ili slovo „C“. Ovaj nepravilan oblik onemogućava im slobodan tok cirkulacijom i njihov životni vek je skraćen, žive svega 10-20 dana, za razliku od normalnih eritrocita čiji je životni vek 120 dana.

Talasemija – u ovom oboljenju organizam ne proizvodi odgovarajuć protein koji ulazi u sastav hemoglobina. Umerena ili ozbiljna anemija nastaju kada se jedan od ovih proteina ne proizvodi ili je on nepravilne građe. Hemoglobin se nalazi u eritrocitima i zadužen je za transport kiseonika. Talasemija se leči transfuzijama krvi, helatorima gvožđa ili transplatacijom koštane srži.

Fankonijeva anemija – u ovom oboljenju koštana srž proizvodi nedovoljne količine svih krvnih ćelija – eritrocita, leukocita, trombocita. U ovom oboljenju postoji još niz drugih genskih poremećaja i učestaliji je razvoj malignih promena. Uglavnom se dijagnostikuje između 10 i 15 godine, u nekim slučajevima i u odraslom dobu.

Shwachman Diamond sindrom – retka bolest koja pogađa digestivne enzime pankreasa i proizvodnju krvnih ćelija u koštanoj srži. Odojčad u šestom mesecu života razvijaju simptome u vidu problema sa hranjenjem i slabijim napredovanjem. Simptomi od strane pankreasa slični su cističnoj fibrozi i javljaju se u prvih nekoliko godina od rođenja.

Poremećaji membrane eritrocita uzrokuju nestabilnu ćelijsku strukturu što vodi poremećaju oblika eritrocita. Najčešći vid ove bolesti je urođena sferocitoza, eritrociti su okruglog ili sferičnog oblika,najveći broj obolelih je poreklom iz severnih delova Evrope. Urođena eliptocitoza – u ovom poremećaju eritrociti su ovalni ili elipsasti, najveća učestalost je u Africi i mediteranskim zemljama. Treći poremećaj membrane je urođena stomatocitoza i ovde eritrociti imaju oblik usana. U ovom oboljenju poremećen je transport natrijuma i kalijuma na nivou membrane. Neke osobe sa ovim poremećajem nemaju izražene simptome.
G6PD deficijencija je poremećaj u kom ćelije ne proizvode dovoljno glukozo- 6-fosfat dehidrogenazu (G6PD), enzim koji štiti ćelije od destrukcije i štetnog dejstva nekih hemikalija i lekova. Ovo je jedna od najčešćih enzimskih deficijencija i široko je rasprostranjena. Osobe sa nedostatkom ovog enzima često razvijaju anemiju, okidači su infekcije, neki lekovi, hemikalije ili toksini.
Urođena hemoragijska teleangiektazija – ovo je poremećaj u razvoju krvnih sudova. Kod osoba sa ovim poremećajem česta su krvarenja zbog defektne građe krvnih sudova, najčešće iz gastrointestinalnog trakta. Kao posledica čestih krvarenja lako se razvija anemija.

Postoji još niz drugih urođenih poremećaja koji dovode do anemije. Tu spadaju sva oboljenja koja oštećuju funkciju koštane srži, faze razvoja eritrocita ili sposobnost digestivnog sistema da apsorbuje vitamin B12.

Sportisti su osetljiviji na posledice koje nastaju usled nedostatka gvožđa jer su njihove sportske performanse direktno zavisne od transporta kiseonika do mišićnih ćelija. Crvena krvna zrnca, hemoglobin i mioglobin, koji se nalazi u mišićima, odgovorni su za transport kiseonika i bez adekvatnih nivoa gvožđa ne mogu pravilno funkcinisati. Kod sportista manjak hemoglobina, nastao ka posledica nedostatka gvožđa, rezultuje gubitkom mišićne snage i izdržljivosti.

Smanjene zalihe gvožđa pogađaju aerobne treninge , što uzrokuje gubitak energije, pojačava se mišićni zamor i javljaju se grčevi. Sportisti pod povećanim rizikom su žene sportisti i atletičari.

Uzroci pojačanog gubitka gvožđa su:

• neadekvatan unos gvožđa putem namirnica – razvija se kod osoba čiji jelovnik ne sadrži crvena mesa
• povećana potreba za gvožđem – tokom napornih treninga povećava se potreba za kiseonikom, stimuliše se proizvodnja crvenih krvnih zrnaca u čiji sastav ulazi gvožđe. Takođe dolazi do povećanja mišićne mase i mioglobina za čiju izgradnju je neophodno gvožđe
• veliki gubitak gvožđa – gubitak krvi tokom povreda ili mesečnog ciklusa(kod žena); tokom trčanja na tvrdoj podlozi ili u neudobnim patikama dolazi do oštećenja crvenih krvnih zrnaca u stopalima
• putem znoja
• povećana upotreba aspirina i antiinflamatornih lekova u cilju redukcije upale i bolova, ometa adekvatnu apsorpciju gvožđa

Metabolizam gvožđa se razlikuje kod sportista u odnosu na osobe koje se ne bave aktivno sportom.

Usled uvećanja mišićne mase javlja se i povećana potreba za gvožđem, jer ono ulazi u sastav mioglobina, koji je neophodan za pravilno funkcionisanje mišićne ćelije.

Sportisti koji zbog boljih performanisi moraju održavati nižu telesnu težinu (gimnastičari,maratonci, baletski igrači), podložniji su izraženijem nedostatku gvožđa, kao i sportisti vegetarijanci, jer se iz biljnih namirnica slabije apsorbuje gvožđe.

Kod sportista je slabija apsorpcija svih hranljivih sastojaka, jer se zbog ubrzanog rada creva hrana kraće zadržava u crevima.

Simptomi anemije kod sportista:

• smanjena izdržljivost
• hronični umor
• visoka srčana frekvencija
• manja snaga
• češće povrede
• vraćanje bolesti
• smanjen interes za treniranje
• iritabilnost
• slab apetit
• visoka incidenca i trajanje prehlada i infekcija

Slični simptomi javljaju se i kod prekomernog treniranja, te je bitno ne pomešati dijagnoze. Najsigurnije je ustanoviti nivo gvožđa u krvi. Od prvih mera za rešavanje ovog problema savetuje se korigovanje ishrane. Ako to ne pomogne ili je deficit veliki, prelazi se na suplemente, koje treba uzimati samo po savetu lekara.

Preporuke nadoknade gvožđa

Za žene i tinejdzerke neophodno je 15 miligrama gvožđa dnevno. Profesionalnim sportistima su neophodne veće količine. Gvožđe se nalazi kako u namirnicama životinjskog, tako i u namirnicama biljnog porekla, samo što je iskoristljivost gvožđa veća iz namirnica životinjskog porekla. Stoga se preporučuje crveno meso, riba ili životinjska jetra. Preporučuje se spremanje hrane u posuđu od livenog gvožđa i bolja absorpcija gvožđa se postiže ukoliko se smanji upotreba čajeva i kafe. Cink i kalcijum smanjuju absorpciju gvožđa. Sa druge strane, citrusno voće i vitamin C pospešuje absorpciju gvožđa.

Dakle najbolji izvor gvožđa čine crvena mesa, gvožđem bogate žitarice, orasi i leguminoze u kombinaciji sa hranom bogatom vitaminom C.

Stečene hemolitičke anemije se mogu podeliti na imunske i neimunske forme hemolitičke anemije.

Imunski posredovane hemolitičke anemije ( direktan Coombsov test je pozitivan)

• Autoimunska hemolitička anemija
  • Topla antitela – autoantitela aktivna na temperaturi tela – 37 C
    • Primarna ili idiopatska AIHA
    • Sekundarna AIHA – udružena sa:
      • limfoproliferativnom bolesti
      • reumatskom bolesti SLE
      • nekim infekcijama
      • drugim neoplazmama
      • hroničnom inflamatornom bolesti
      • nekim lekovima
  • Hladna antitela – autoantitela aktivna na temperaturi ispod 37 C
    • Primarna – ispoljava se znacima Raynaudovog sindroma
    • Sekundarna
      • Infekcije (influenca, infektivna mononukleoza, parotitis, sifilis, malarija).
      • U bolesnika sa atipičnom pneumonijom izazvanom Mycoplasmom pneumoniae.
      • U limfoprohferativnim bolestima, kao što su hronična limfocitna leukemija i limfomi.
• Aloimunska hemolitička anemija
  • Hemolitička bolest novorođenčadi
    • Rh bolest
    • ABO hemolitička bolest novorođenčadi
    • Druge bolesti krvne nepodudarnosti
  • Aloimunska hemolitička reakcija kod transfuzije krvi (neodgovarajuća krvna grupa)

Neimunske hemolitičke anemije (direktan Coombsov tes je negativan)

• Lekovi (pojedini lekovi direktnim dejstvom dovode do hemolize npr.ribavirin)
• Otrovi – izlaganje štetnim materijama, najčešće u industriji: arsenik hidroksid, olovo, bakar, hlorati, ujed insekta, zmijski otrov, anilin,formaldehid ,nitrobenzen, resorcin
• Mehanička trauma
  • Makroangiopatska hemolitička anemija – A-V anastomoze, defekt srčane pregrade,veštački srčani zalisci…
  • Anemije zbog spoljašnjih mehaničkih uticaja – dugotrajni marš, maratonska trka, boks, dugotrajno udaranje rukama
  • Anemije zbog splenomegalije- ubrzana hemoliza, povećanje slezene, dugo krv stoji, krvne ćelije se sudaraju i razbijaju međusobno.
• Mikroangiopatska hemolitička anemija – ovaj oblik anemije nastaje zbog intravaskularne hemolize fragmentacijom eritrocita pri prolasku kroz abnormalne krvne sudove.
  • Trombotična trombocitopenijska purpura
  • Hemolitično uremijski sindrom – HUS
  • Udružena sa DIC om ( infekcije,Shiga tip toksin,HIV, ujed zmije, abrupcija placente)
  • Udružena sa hipertenzijom (maligna hipertenzija, preeklampsija, ekplampsija, HELLP sindrom)
  • Udružena sa malignitetom – adenokarcinomi (gastrointestinalni, dojke, pluća)
  • Udružena sa lekovima i/ili radijacijom (antineoplastični lekovi, radijacioni nefritis i hemoterapija u transplantaciji organa, ticlopidin)
  • Udružena sa imunološkim bolestima (akutni glomerulonefritis,Polyarteritis nodosa, Scleroderma)
  • Udružena sa kongenitalnim malformacijama (Kavernozni hemangiom – Kasabach-Merritt sindrom, Hemangioendothelioma jetre)
• Infekcije (ponekad je kod ovih hemoliznih anemija pozitivan Coobsov test). Nastaje: direktnom invazijom uzročnika (malarija),prisustvom hemolitičnih toksina, razvojem autoantitela protiv antigena eritrocita. Najčešća je kod:
  • Malarija
  • Babezioza
  • Bartoneloza
  • Clostridium
  • Septikemija
  • Poremećaj membrane
  • Paroksizmalna noćna hemoglobinurija
  • Oboljenja jetre

Anemija označava stanje u kome je snižen nivo hemoglobin i/ili hematokrita. Hemoglobin je protein crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) koji doprema kiseonik svim ćelijama u organizmu. Anemija može biti privremeno stanje, posledica nekog drugog oboljenja sa čijim izlečenjem se I anemija povlači povlači ili je hroničnog karaktera. Osobe sa umerenom anemijom nemaju simptome ili su oni razvijeni u blažoj formi. Osobe sa težom anemijom imaju problem sa obavljanjem svakodnevnih aktivnosti, osećaju umor I teškoće sa disanjem pri fizičkoj aktivnosti.

Koliko je česta anemija kod obolelih od hepatitisa C?

Oko 67% osoba sa hepatitisom C koji su na terapiji kombinacijom lekova ribavirin i interferon razvije anemiju.

Šta uzrokuje anemiju kod osoba sa hepatitisom C?

Hronične bolesti ometaju stvaranje eritrocita na taj način što onemogućavaju iskorišćavanje dostupnog gvožđa i suprimiraju hormon eritropoetin, koji je neophodan za stvaranje crvene krvne loze.

Koje su posledice nelečene anemije kod osoba sa hepatitisom C?

Osobe na terapiji ribavirinom brže razvijaju anemiju i ozbiljnije simptome poput jakih bolova u grudima ili otežanog disanja. Ukoliko anemija ostane nelečena smanjuju se doze ribavirina ili se on izostavlja iz terapije , što može značajno uticati na dalji tok hepatitisa. Ukoliko pre uvođenja ribavirina ima podataka o anemiji, ne preporučije se terapija ovim lekom jer je moguć razvoj ozbiljnog oštećenja srca zbog nedovoljnog snabdevanja srčanog mišića kiseonikom.

Kako lečeiti anemiju kod osoba sa hepatitisom C?

U terapiji se preporučuju preparati koji stimulišu proizvodnju crvene krvne loze (eritrocita). U tom slučaju ne treba prekidati terapiju ribavirinom. Ukoliko se anemija ne leči, preporučljivo je obustaviti ribavirin ili smanjiti dozu, što umanjuje efekat dotadašnje terapije i remeti poboljšanje stanja.

PRIMED 13 kordiceps je prirodan preparat na bazi meda i lekovite gljive kordiceps. Pored svoje izražene imunomodulatorne funkcije ova gljiva ima svojstvo da podstiče stvaranje ćelija crvene krvne loze (eritrocita) i preporučuje se u terapiji anemije. Ova gljiva ima i višestruko protektivno dejstvo na jetru.
Prvo, jača imuni sistem u borbi protih hroničnih infekcija kao što je hepatitis. Drugo, usporava razvoj ciroze jetre. Treće, snižava nivo faktora zapaljenja koji učestvuju u oštećenju jetre kod hroničnog hepatitisa. Na ovaj način kordiceps štiti jetru od oštećenja i podstiče regeneraciju jetrenih ćelija.

Anemija koja se javlja kod novorođenčadi može nastati pod uticajem više faktora.

- Povećan gubitak krvi:

• Krvarenje (fetalno, placentarno, traumatski porođaj, koagulacioni poremećaj),
• Kasno podvezivanje pupčane vrpce,
• Feto-fetalna transfuzija,
• Feto-maternalna transfuzija.

- Jatrogeni gubitak krvi (zbog uzimanja veće zapremine krvi od neophodne za laboratorijske analize)

- Povećana destrukcija eritrocita (imuna i neimuna hemolizna anemija, strukturni defekti eritrocitne membrane, enzimski defekti eritrocita, nedostatak vitamina E)

- Smanjeno stvaranje eritrocita ( urođena -Fanconi anemija, anemija zbog prematuriteta, ili stečena -infekcije parvovirusom B19, HIV infekcija, sifilis, nedostatak gvožđa)

Terapijski pristup anemijama novorođenčeta je veoma specifičan. Zasniva se na poznavanju tačnih uzročnih faktora i na definisanim normalnim vrednostima hematoloških parametara. Takođe, individualan je za svako dete.

Uključuje transfuzionu i medikamentoznu terapiju.

Odluka o primeni transfuzije se bazira na osnovu kliničkog stanja i laboratorijskih nalaza. Terapija je komponentna- supstituciona (daje se ono što nedostaje), puna krv daje se samo kod masivnog gubitka. Različit je pristup kod akutnog i hroničnog gubitka i kod dece male telesne mase.

Medikamentozna terapija obuhvata davanje eritropoetina, vit. E, B12, B6, C, A, folne kiseline, bakra i gvožđa. Terapiju gvožđem ne treba početi pre navršene četvrte nedelje postnatalnog života, a najkasnije kada dete udvostruči porođajnu težinu.

Idealan izvor svih hranljivih materija, uključujući i gvožđe jeste majčino mleko. Iako ga ima malo ( 0,1-1,5mg/L), jako dobro se apsorbuje, tako da kad god je moguće glavna hrana za bebu treba da bude majčino mleko. Kravlje mleko takođe sadrži mali procenat gvožđa, a apsorpcija je veoma loša (10%). Proteinski agregati koji nastaju u nedovoljno termički obrađenom mleku mogu da oštete sluzokožu creva i dovedu do dodatnog gubitka gvožđa fecesom.

U slučaju da dojenje nije moguće, ishrana bebe treba da se bazira na primeni adaptiranih mlečnih formula bar do navršenih šest meseci, po mogućstvu do kraja prve godine.

Kada se u ishanu deteta uvede nemlečna ishrana, najbolji izvor gvožđa predstavlja meso. U mesu je gvožđe u takvom obliku da se najbolje apsorbuje, što je mnogo važnije od same koncentracije gvožđa. Minimalne razlike u sadržaju gvožđa između različitih vrsta mesa i iznutrica nisu značajne pa insistiranje na pojedinim vrstama nije opravdano (teleće, konjsko, džigerica). Detetu treba davati meso koje j e porodici dostupno!

Iako zeleno povrće (zelje, spanać, blitva) sdrži dosta gvožđa, apsorpcija je loša jer je ometaju fosfati, oksalati, polifenoli, a u žitaricama fitati koji sa gvožđem stvaraju nerasvorljive komplekse.

Gvožđe se bolje apsorbuje iz jaja nego iz biljaka!

Uz obrok sa mesom ne uzimati mleko, jogurt ili čaj!

Tanini iz čaja takođe loše utiču na apsorpciju gvožđa, kao i kalcijum, fosfati i karbonati iz mleka i mlečnih proizvoda.

U našoj sredini neophodna je prevencija anemije kod odojčadi:

- na prirodnoj ishrani od 6. meseca,

- na veštačkoj ishrani od 4. meseca.

Kod nedonoščadi, dece sa malom telesnom masom na rođenju, dece iz blizanačkih trudnoća, prevencija se sprovodi od navršenog 2. meseca života.

Nadoknada gvožđa sprovodi se 3-5 meseci (još 6-8 nedelja po normalizaciji vrednosti hemoglobina da bi se popunili depoi gvožđa u organizmu).

Policitemija rubra vera (Polycythaaemia rubra vera), prava policitemija

Ova bolest se karakteriše izraženim crvenilom kože i vidljive sluzokože, uvećanjem slezine, znatno povećanim brojem eritrocita, povećanom koncentracijom hemoglobina, visokim hematokritom, povećanim brojem granulocita i naročito trombocita. Uzrok nije poznat. Iako ima sve odlike maligne bolesti, postoji i shvatanje da je ova bolest izazvana virusom.

U plazmi je smanjena količina eritropoetina, jer uvećana masa eritrocita inhibiše funkciju bubrežnih ćelija koje stvaraju eritropoetin (hormon koji podstiče proliferaciju eritrocitne loze). Znatno povećanje broja i mase eritrocita dovodi do povećanja viskoznosti (gustine) krvi.

Klinička slika

Simptomi koji se javljaju u sklopu ove bolesti jesu glavobolja, osećaj slabosti i malaksalosti, brzo zamaranje. Oboleli imaju zujanje u ušima i ponekad oslabljen sluh. Upadljiva je rumena boja lica.

Laboratorijske analize

U perifernoj krvi broj eritrocita se kreće između 6-10 miliona u mililitru krvi. Broj trombocita je uvek znatno povećan, često preko milion u mililitru. Broj leukocita je takođe značajno povećan. Saturacija arterijske krvi kiseonikom je uglavnom normalna.

Lečenje

U početku bolesti primenjuju se venepunkcije (ispuštanje)  500-2000ml krvi nedeljno, a kasnije 500ml svaka 2-3 meseca. Stanje hematokrita je merilo potrebe i efikasnosti venepunkcija. U terapiji mogu da se primene i radioaktivni fosfor i neki od citostatika.

Prognoza i tok bolesti

Bolest ima hroničan tok, sa trajanjem i preko 15 godina, a može preći i u akutnu mijeloblastnu leukemiju.

Anemiju kod starijih osoba ne treba prihvatiti samo kao posledicu starenja. Anemija se sreće kod 80 % starijih pacijenata. Najčešći uzrok anemije kod starijih osoba su hronična bolest i nedostatak gvožđa. Nedostatak vitamina B12, nedostatak folata, gastrointestinalna krvarenja, mijelodisplastični sindrom su još od nekih uzroka anemije kod starijih osoba. Serumski nivo feritina je najkorisniji test kojim se razlikuju anemija zbog nedostatka gvožđa i anemija kao posledica hronične bolesti. Takođe, anemija koja je nastala zbog nedostatka vitamina B12 se može potvrditi određivanjem metilmalonične kiseline u serumu. Ova anemija se može efikasno tretirati oralnim suplementima vitamina B12. Anemija zbog nedostatka folne kiseline se tretira sa 1 mg folne kiseline dnevno.
Anemija kod starijih ososba je česta i njena učestalost raste sa godinama života. Korišćenjem kriterijuma Svetske zdravstvene organizacije za anemiju, (hemoglobin niži od 120 g/l kod žena i hemoglobin niži od 130 g/l kod muškaraca) dolazi se do podataka da se anemija javlja sa učestalošću od 8 do 44 %, sa najvećom prevalencom među muškarcima sa 85 i više godina života.
Povećana učestalost anemije sa starenjem dovela je do spekulacije da se niži nivo hemoglobina javlja kao normalna posledica starenja. Međutim, postoje najmanje dva razloga za posmatranje anemije kao bolesti kod starijih. Prvo, većina starijih ljudi održava normalan nivo crvenih krvnih zrnaca, hemoglobina i hematokrita. Drugo, kod većine starijih pacijenata se sreće nivo hemoglobina manji od 12o g/l.
Klinička slika

Mnogi znaci i simptomi anemije kod starijih mogu biti podmukli i skriveni, a često pacijenti prilagode svoje aktivnosti fiziološkom stanju organizma i normalno funkcionišu uprkos anemiji. Tipični simptomi anemije, umor, slabost, dispneja, nisu specifični samo za anemiju i kod starijih pacijenata se često pripisuju starenju. Bledilo kože može pomoći kod dijagnoze anemije, ali se inače javlja kod starije populacije i kada nije prisutna anemija. Konjuktivalno bledilo je pouzdan znak anemije i treba da podstakne lekara da uradi analize krvi.

Pored konjuktivalnog bledila, još nekoliko znakova može da doprinese dijagnozi anemije. Često pacijenti imaju znake pogoršanja nekog poremećaja ili bolesti zbog postojanja anemije. To su pogoršanje srčane insuficijencije, gubitak memorije i koncentracije, pogoršanje vrtoglavice i nesvestice. Anemija se i ovde može lako prevideti ako je kliničar nema u vidu.
Kohortne studije su otkrile da su dva najčešća uzroka anemije kod starijih osoba hronična bolest i nedostatak gvožđa. Kod 15 do 20 % pacijenata sa anemijom njen uzrok se ne nalazi, međutim i u tom slučaju prognoza je dobra.

Primed 5 feromed je prirodni preparat koji efikasno nadoknađuje gvožđe u organizmu, popravlja krvnu sliku i pri tome nema neželjenih efekata.

Beba na samom rođenju ima jako gustu krv, sa  povećanom koncentracijom eritrocita koji su joj potrebni u uslovima sa manje kiseonika u majčinoj utrobi. Plod dobija kiseonik preko majčine krvi. Odjednom joj je na raspolaganju dovoljno kiseonika. Višak bebinih  eritrocita se razlaže u jetri, i pri tome se gvožđe ne eliminiše iz organizma nego se skladišti u jetri.
Višak gvožđa biva skladišteno u jetri za izgradnju novih eritrocita. Ovo gvožđe je itekako potrebno, jer sledi period smanjenog unošenja gvožđa putem hrane. U prvih šest meseci, jedina bebina hrana je mleko koje je siromašno gvožđem. Za stvaranje novih eritrocita se koristi gvožđe iz rezervi. Prilikom razlaganja u jetri, hemoglobin se metaboliše u žuti pigment bilirubin. On se iz orgenizma izbacuje putem stolice. U slučaju da bebina jetra nije u potpunosti zrela i ako je priliv bilirubina veliki, višak bilirubina oboji kožu u žuto. To je novorođenačka žutica. Ona je uglavnom bezopasna i prolazna pojava.

Fiziološka anemija
U prvim mesecima života , tačnije u drugom i trećem mesecu, javlja se anemija koja je normalna pojava. Nivo hemoglobina tada pada na 110 g/l. Ova anemija se javlja kao posledica smanjenja broja eritrocita i povećanja zapremine krvi nakon rođenja. Više je izražena kod nedonoščadi kod kojih nivo hemoglobina pada na 90-100 g/l već između treće i šeste nedelje života.
Različite patološke anemije kod novorođenčeta pogoršavaju fiziološku anemiju. Fiziološka anemija se pojačava pri nedostatku folne kiseline i vitamina E. Nezasićene masne kiseline i prevelika količina gvožđa u adaptiranim mlečnim formulama mogu da uzrokuju blage hemolitičke epizode i da tako pogoršaju fiziološku anemiju.
Gvožđe iz majčinog mleka se bolje iskorišćava nego ono iz adaptiranih formula, i njegova količina je u normalnim fiziološkim uslovima dovoljna za normalan rast i razvoj deteta. Primena preparata gvožđa dolazi u obzir kada su detetova skladišta ovog elementa nepopunjena, kod porođajnih krvarenja i povreda, ili zbog majčine anemije u trudnoći.
Kod nedonoščadi sa jako izraženom anemijom je ponekad potrebna transfuzija eritrocita, nakon koje se nastavlja terapija preparatima gvožđa, sve dok se rezerve ne popune.

Prognoza zavisi od  osnovnog uzroka  anemije. Generalno, prognoza kod pacijenata sa hroničnom stabilnom anemijom je dobra.

Smrtne posledice hronične anemije su izuzetno retke zbog adaptivnih sposobnosti kardiovaskularnog sistema.

Rast morbiditeta je takođe redak i obično se vezuje za primarnu bolest nego za anemiju. Kratak dah i umor su nepredvidivi , jer neka deca tolerišu izuzetno niske koncentracije hemoglobina, u rasponu od 4-5 g / dl, bez ikakvih problema, dok su druga deca simptomatska sa 2 puta višim vrednostima. Nema dokaza da takve niske koncentracije hemoglobina uzrokuju sistemske probleme, ali niske koncentracije mogu biti uznemirujuće za decu i porodicu.

Postoji izuzetano mali broj podataka o tome koji nivo hemoglobina je dovoljan za pacijenta sa hroničnom anemijom da održi normalan rast. Pacijenti sa b – talasemijom major imaju poremećaj rasta, ali zbunjujući faktor je preopterećenost organizma gvožđem i endokrinopatija koji onemogućavaju pravilno tumačenje odnosa između nivoa hemoglobina i rasta.

U slučaju prave eritrocitne ( RBC ) aplazije, anemija na kraju dostigne tačku na kojoj su  kompenzatorni mehanizmi neadekvatni, što može da dovede do kongestivne srčane insuficijencije ili sinkope.

Anemija kao posledica hemoterapije nije nešto o čemu toliko često slušamo koliko, recimo, o gubitku kose, ali i ona je veoma česta i netretirana nuspojava hemoterapije.

Šta uzrokuje anemiju tokom tretmana hemoterapije?

Postoji nekoliko uzroka anemije tokom lečenja raka. Neki od njih su:

• Lekovi  koji se koriste u  hemoterapiji

Hemoterapija napada ćelije koje se brzo dele, uključujući i ćelije koje su preteče crvenih krvnih zrnaca. Hemoterapija takođe može izazvati ranice u ustima , promene ukusa ili mučninu koja može smanjiti unos hranljivih materija potrebnih za izgradnju crvenih krvnih zrnaca.

• Krvarenja

Gubitak krvi tokom operacije ili iskašljavanje krvi ( hemoptisis ) može izazvati anemiju.

• Maligno oboljenje

Anemija se može javiti kod mnogih hroničnih bolesti, bilo zbog same bolesti ili zbog nutritivnih nedostataka koji proističu iz bolesti ili lečenja.

• Bubrežna insuficijencija

Ovaj uzrok je češći kod starijih pacijenata i mogući rezultat dehidracije ili samog malignog oboljenja.

Dijagnoza

Vaš lekar će zahtevati kompletnu krvnu sliku pre i posle hemoterapije. To je ono što će mu pomoći da postavi dijagnozu anemije, ako je imate.

Simptomi

Simptomi anemije su:

• Umor
• Nedostatak energije
• Vrtoglavica
• Nedostatak daha
• Glavobolje
• Bledilo
• Ubrzan rad srca ili preskakanje srca
• Bol u grudima

Lečenje

U najvećem broju slučajeva, blaga anemija može da se reši jednostavnim menjanjem životnog stila i na taj način možete omogućiti i olakšati organizmu stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Nedovoljno odmora, pića sa kofeinom ili alkohol u većim količinama, pogoršavaju simptome. U drugom slučaju, posebno ako je nivo Vaših crvenih krvnih ćelija nizak, ili imate simptome , vaš lekar može preporučiti terapiju .

Opcije za lečenje uključuju:

• Transfuzije

Najbrži način da se poveća broj crvenih krvnih zrnaca je sa transfuzijom krvi. Neželjeni efekti mogu da uključuju groznicu i drhtavicu i mali rizik od reakcije na transfuziju krvi ili od infektivne bolesti, kao što je hepatitis .

• Gvožđe (suplementi)

Oralni i intravenski dodaci gvožđa mogu se preporučiti. Najlakše je uzimati gvožđe oralno, ali to može da izazove stomačne bolove. Uobičajeni neželjeni efekti intravenske terapije gvožđem su crvenilo, metalni ukus, glavobolje ili bolovi u mišićima nekoliko dana posle tretmana. Povremeno , injekcije gvožđa mogu da izazovu alergijske reakcije koje mogu biti ozbiljne.

• Lekovi za stimulisanje stvaranja crvenih krvnih zrnaca

Koriste se ponekad ( često zajedno sa intravenskom gvožđa ) da stimuliše proizvodnju crvenih krvnih zrnaca u vašem telu . Trenutno postoji dosta kontroverzi oko ovog tretmana, a vaš onkolog će Vam predočiti prednosti i moguće rizike ako ih preporučuje.

Suočavanje sa anemijom tokom hemoterapije

• Obezbedite sebi  odgovarajuću količinu sna i odmora kada je to potrebno
• Ustajte polako, pogotovo kada ste sedeli ili ležali duže vreme
• Pijte dovoljno vode
• Izbegavajte kofein, duvan, alkohol

Primed 13 Kordiceps predstavlja efikasno sredstvo pomoću kojeg imuni sistem i celo telo mogu da se održe jakim i vitalnim iako su istovremeno izloženi efektima hemoterapije i zračenja. Kordiceps ublažava tegobe koje nastaju kao posledica neželjenih efekata lekova koji se primenjuju u hemoterapiji. Smanjuje mučninu, bolove i gubitak težine. Jača imuni sistem tj. sprečava propadanje belih krvnih zrnaca (leukocita), koji su najosetljiviji na štetna dejstva antitumorske terapije. Pomaže da se održi normalan broj crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) i krvnih pločica (trombocita).

U trudnoći se potrebe žene za gvožđem udvostručuju. Nešto od tih dodatnih količina je potrebno za snabdevanje fetusa koji raste kiseonikom, nešto je potrebno za održavanje metabolizma trudnice, a deo je potreban kao priprema organizma za gubitak krvi do koga će doći tokom porođaja. Žene gube različite količine krvi tokom i nakon porođaja. Oko 5% žena u toku porođaja izgubi više od 1000 ml krvi, što je potencijalno oko 20% krvi u njenom telu. Gubitak od oko 1000 ml krvi nosi sa sobom gubitak od oko 500 mg gvožđa.
Većina žena ima u svom organizmu dovoljno rezervi gvožđa potrebnog tokom trudnoće, jer je tada dosta teško obezbediti dovoljne količine gvožđa samo putem ishrane. Dobra je vest da i u slučaju anemije majke fetus ima sposobnost da sebi obezbedi dovoljne količine gvožđa koje mu je neophodno za razvoj. Loša strana svega toga je da sve to iscrpljuje organizam majke koje će se verovatno nakon porođaja suočiti sa postpartalnom anemijom.
Svaka majka i žena znaju je da su porođaj i briga o novorođenčetu jako zahtevan posao. Sam porođaj veoma iscrpljuje ženu, ali ako je pri  tome prisutna i anemija, to će majci dodatno otežati novonastale obaveze. Takođe je dokazano da su nedostatak gvožđa i anemija nakon porođaja povezani sa češćom pojavom depresije i anksioznosti nakon porođaja. Ovo sve može stvoriti značajne poteškoće majci u brizi o rođenom detetu i uticati na emotivnu vezu majke i deteta. Ono što je važno da svaka žena zna i da sebi pomogne je da velika iscrpljenost nije normalna i da se pravilnim tretmanom može osećati mnogo bolje.
Postoje određeni uslovi koji mogu da povećaju rizik od pospartalne anemije, kao što su:
Nizak nivo gvožđa žene pre trudnoće. Ako započnete trudnoću sa premalo gvožđa u svom organizmu, teže ćete se nositi sa posledicama gubitka krvi tokom porođaja. Takođe, ovo može otežati obnavljanje depoa gvožđa nakon porođaja.
Prekomerna težina pre trudnoće. Prekomerna težina žene može da poveća gubljenje krvi i gvožđa tokom trudnoće i porođaja.
Blizanačke i višestruke trudnoće. Trudnoća sa dva ili više fetusa će natavno zahtevati veću količinu gvožđa.
Porodilja koja ne doji bebu. U slučaju da majka ne doji svoje novorođenče u periodu prvih 6 meseci njegovog života, verovatno će ponovo dobiti svoj mesečni ciklus tokom tog vremena. Ovo dodatno dovodi do gubitka gvožđa u organizmu, što povećava rizik od javljanja anemije.
Veći broj porođaja u kratkom vremenskom periodu. Nakon porođaja većina žena zbog gubitka krvi pati od anemije. Ako u periodu od godinu dana kada je nivo gvožđa u organizmu još uvek nizak dođe ponovo do trudnoće, postoji velika verovatnoća od pojave anemije u trudnoći.
Veoma je važno da u slučaju postojanja bilo kakvih simptoma anemije tokom trudnoće ili nakon porođaja, obavezno konsultujete svog lekara. On vam može odrediti terapiju suplementima gvožđa, u obliku tableta ili u vidu intravenskog davanja. Koristi od intravenskog davanja gvožđa je da se na taj način mnogo brže popunjavaju depoi i nivo gvožđa vraća na normalu.

Prirodni preparat Primed 5 feromed nadoknađuje nedostatak gvožđa, povećava nivo hemoglobina i stimuliše stvaranje svih krvih loza. Zbog svog organskog sastava i kvalitetnih sastojaka ovaj preparat ima izuzetno dobru apsorpciju i iskoristljivost do 4x veću od ostalih oblika unošenja gvožđa.

Perniciozna anemija predstavlja anemiju koja nastaje zbog nedostatka unutrašnjeg faktora koji se luči iz želuca i koji služi za apsorpciju vitamina B12. Ova anemija može da se javi kao stečena bolest zbog atrofije želudačne sluzokože, kao autozomno recesivna bolest kada ne postoji dovoljno lučenje unutrašnjeg faktora ili kao autoimuni poremećaj.
Starosna dob: Za pernicioznu anemiju se smatra da je to bolest starih. Istina je da u velikom broju slučajeva starije osobe pate od perniciozne anemije, ona se ipak dijagnostikuje u svim uzrastima. Uzrast ispitanika u toku dijagnoze varira od manje od 10 godina do više od 80 godina. Najčešća starost pacijenta pri postavljanju dijagnoze perniciozne anemije je 41- 50 godina. Smatra se da većina starije populacja razvija ovu bolest zbog povezanosti atrofije želudačne sluzokože sa starenjem. Mlađi pacijenti imaju najčešće autoimunu pernicioznu anemiju koja je izazvana postojanjem antitela, koja napadaju i uništavaju unutrašnji faktor koji je proizveden u želucu.
Pol: Istraživanja su pokazala da se perniciozna anemija češće javlja kod žena nego kod muškaraca. Uzrok ovome nije potpuno jasan, i možda leži u tome da se žene češće obraćaju lekaru i žele da detaljno razmotre svoje zdravstvene probleme.
Način ishrane: Vegani koji se strogo pridržavaju svog načina ishrane i nikada ne jedu životinjske proizvode, ( meso, riba, mleko) su u većem riziku od razvoja perniciozne anemije zbog nedostatka vitamina B12. Međutim, mnogi vegani i vegeterijanci su svesni te opasnosti, pa zato uzimaju suplemente i dodatke ishrani da bi nadoknadili nedostatak ovog važnog vitamina u ishrani.
Genetika: Postoji česta pojava perniciozne anemije u okviru jedne porodice. Jako je važno da svom lekaru naglasite postojanje svih bližih ili daljih rođaka koji imaju dijagnozu ove vrste anemije. To posebno važi ako vaše analize ne pokazuju nedostatak vitamina B12, ali pri tome imate mnoge simptome perniciozne anemije, što govori u prilog naslednom obliku bolesti.
Ostali faktori: Zbog aktuelnih poteškoća sa dijagnozom perniciozne anemije, čest je slučaj da će kod pacijenta biti dijagnostikovane neke druge zdravstvene tegobe pre nego što se konačno postavi dijagnoza perniciozne anemije. Uobičajene među- dijagnoze su depresija, anksioznost, sindrom iritabilnog kolona, sindrom hroničnog umora…
Ako već patite od simptoma perniciozne anemije, onda je jako verovatno da ćete nažalost patiti ne samo od drugih autoimunih bolesti već i od drugih stanja koja nisu povezane sa imunitetom ( npr. tinitus). Sledi spisak stanja koja se , prema anketi, često javljaju udruženo sa pernicioznom anemijom.
Tinitus ili zujanje u ušima.
Psorijaza i ekcem.
Nedostatak folne kiseline,
Hipotireoidizam i hipertireoidizam.
Vitiligo.
Reumatoidni artritis.
Dijabetes melitus.
Celijakija.
Multipla skleroza.
Trudnoća: važno je biti svestan da, ako se lečite od perniciozne anemije, onda lečenje ne treba nikada obustavljati, čak ni tokom trudnoće.

Eritroblastopenija (Erythroblastopenia) je teška malokrvnost nastala zbog smanjenog stvaranja eritrocita u kostnoj srži.

Nastaje zbog bolesti matične ćelije kostne srži. U kostnoj srži nema eritroblasta iz kojih nastaju eritrociti ili je njihov broj smanjen. To stanje se zove aplazija kostne srži.

Uzrok i podela bolesti

Eritroblastopenija može da bude akutna, hronična i urođena. Akutno oštećenje kostne srži (akutna aplazija) je prolazno stanje. Može da se javi kod obolelih od hronične hemolizne anemije, virusnih infekcija (zapaljenje pluća, zauške, mononukleoza, hepatitis) ili da bude posledica korišćenja pojedinih lekova (hloramfenikol, baktrim, soli zlata, cefalotin, penicilamin).

Eritroblastopenija može da bude i hronična kada oštećenje kostne srži nastaje zbog poremećaja imuniteta. To se javlja kada postoje antitela protiv eritroblasta i eritroidnih progenitora ili eritropoetina (poremećaj humoralnog imuniteta) ili kao posledica delovanja T-limfocita ili NK-limfocita (poremećaj ćelijskog imuniteta).

Ovaj oblik anemije može da se javi udruženo sa autoimunim bolestima (reumatoidni artritis, sistemski eritemski lupus) i tumorima kao što su limfom, mijelom, timom i razni karcinomi.

Urođena eritroblastopenija je retka. Javlja se u okviru sindroma (Diamond-Blackfan) kod koga uz poremećaj kostne srži postoje fizičke nenormalnosti.

Simptomi

Bolesnici osećaju umor, nedostatak vazduha i bledi su. Ako je bolest posledica delovanja virusa najčešće se žale da se umor javio posle preležane infekcije disajnih puteva.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja pregledom kostne srži gde se uočava hipoplazija eritrocitne loze (granulocitna i trombocitna su normalne). Kod bolesnika sa hroničnom anemijom koji su dobili akutnu eritroblastopeniju nalazi se jako smanjenje retikulocita. Ova bolest može da liči na aplastičnu anemiju i mijelodisplazni sindrom.

Terapija

Kod akutne bolesti prekida se korišćenje leka koji je oštetio kostnu srž, daje se folna kiselina i primenjuje transfuzija erittrocita. U hroničnoj bolesti koriste se imunosupresivni lekovi (kortikosteroidi, ciklosporin, ciklofosfamid, ALG).

Manjak gvožđa nije jedini uzrok anemije, ali jeste jedan od najčešćih. Nivo gvožđa se utvrđuje jednostavnom analizom krvi. Ako imate manjak, dobra ishrana i odgovarajući suplementi pomoći će da ga nadoknadite.
Procenjuje se da oko 9% žena i 2% muškaraca imaju anemiju usled manjka gvožđa. Ukoliko ne postoje neki drugi problemi, lekari u tim slučajevima uglavnom savetuju tablete ili ampule gvožđa. Ishrana namirnicama bogatim gvožđem takođe može da pomogne. Međutim, problem sa manjkom gvožđa može da potiče od tzv. “sindroma propustljivih creva”, kada osoba ne može da apsorbuje dovoljno gvožđa, iako ga unosi dovoljno sa hranom. U tim slučajevima suplementi gvožđa mogu da budu još potrebniji.
Gvožđe u namirnicama ima dva oblika: hem i ne-hem. Hem gvožđe se formira kada se gvožđe kombinuje sa protoporfirinom IX. Otprilike 10-15% gvožđa u zapadnoj populaciji se unosi u ovom obliku. To je gvožđe koje sadrže namirnice životinjskog porekla. Ono se lakše apsorbuje i prehrambeni faktori ne ometaju njegovu apsorpciju. Namirnice životinjskog porekla mogu da sadrže i hem i ne-hem gvožđe, dok biljke sadrže samo ne-hem gvožđe.

Ako koristite gvožđe samo iz namirnica biljnog porekla, morate da znate da njegovu apsorpciju ometaju istovremeno konzumiranje kafe i namirnica bogatih kalcijumom (npr. mlečni proizvodi).
Dakle, prehrambeno gledano, za vegane su dobri izvori gvožđa zeleno lisnato povrće i krstašice (kelj, keleraba, karfiol, brokoli, kupus), žitarice (ovas, kinoa) i mahunarke (boranije, sočivo), a za lakto-ovo-vegetarijance to mogu biti i jaja.
Ukoliko neko ima manjak gvožđa uprkos ishrani namirnicama bogatim gvožđem, moguće je posumnjati na sindrom propustljivih creva ili neku autoimunu bolest. U tim slučajevima je neophodno uzimati suplemente bioiskoristivog gvožđa barem dok se nivo ne normalizuje.
Postoje uglavnom tri vrste suplemenata gvožđa: fero-sulfat, fero-fumarat i fero-glukonat. Sva tri su dobri. Određeni pomoćni faktori, kao što su tablete hlorovodonične kiseline i vitamin C mogu pomoći da se gvožđe usvaja znatno lakše.

Vitamin C

Vitamin C štiti gvožđe od oksidacije u organizmu, što je neophodno da bi se ono dobro apsorbovalo i da bi se sintetisao hemoglobin. Ako u telu nema dovoljno antioksidanata, većina gvožđa unetog suplementima će oksidisati i stvoriti toksične nusproizvode koji štete organizmu.

Hlorovodonična kiselina
Kod mnogih pojedinaca sa manjkom gvožđa se utvrdi da imaju malu količinu hlorovodonične kiseline u želucu, ili da želudac slabo proizvodi HCL. To je povezano sa sindromom propustljivih creva i može da bude jedan od glavnih faktora manjka gvožđa. Tu pomažu tablete hlorovodonične kiseline, koje se mogu nabaviti u apotekama. Ajurvedski preparat čitrakadi bati je takođe koristan da se poboljša lučenje želudačnih sokova, a time i usvajanje gvožđa.

VAŽNA NAPOMENA:
Ako se hranite namirnicama bogatim gvožđem ili uzimate suplemente kako biste nadoknadili manjak gvožđa, važno je da u dogovoru sa lekarom proveravate periodično nivoe gvožđa da ne bi nastao višak, jer višak gvožđa u organizmu može da bude još opasniji nego njegov manjak.

Potpuno prirodan preparat, Primed 5 feromed efikasno, sa sigurnošću i bez neželjenih efekata podiže nivo gvožđa na normalan nivo.

Esencijalna trombocitemija je redak, hronični poremećaj nepoznatog uzroka koji se karakteriše povećanim stvaranjem trombocita (krvnih pločica). Trombociti su specijalizovane krvne ćelije čijim slepljivanjem na mestu povrede krvnog suda dolazi do zaustavljanja krvarenja. Iako je glavna karakteristika esencijalne trombocitemije povećano stvaranje trombocita, može postojati i povećan broj eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) i leukocita (belih krvnih zrnaca).

Osobe sa esencijalnom trombocitemijom imaju rizik od spontanog stvaranja krvnog ugruška (tromba) unutar krvnog suda, nezavisno od postojanja oštećenja, sa posledičnom embolijom (začepljenjem krvnog suda) vitalnih organa. Drugi simptomi povezani sa esencijanom trombocitemijom uključuju glavobolju, vrtoglavicu, krvarenja iz desni ili iz gastrointestinalnog trakta, uvećanu slezinu (splenomegalija) i stanje poznato kao eritromelalgija. Eritromelalgija se karakteriše crvenilom ekstremiteta, najčešće donjih, sa pratećim osećajem žarenja i bola.

Oko dve trećine pacijenata u trenutku dijagnoze bolesti nema nikakve simpome. Zapravo, većina poremećaja se dijagnostikuje u toku rutinskih laboratorijskih analiza krvi.

Kod većine obolelih se u nekom periodu razvoja poremećaja jave simptomi tromboze malih ili većih krvnih sudova, ili manja krvarenja. Krvarenje iz većih krvnih sudova je veoma neuobičajeno.

Esencijalna trombocitemija pripada grupi bolesti poznatih pod nazivom mijeloproliferativne bolesti. Druge tri bolesti koje se ubrajaju u ovu grupu su hronična mijelogena leukemija, policitemija vera i idiopatska mijelofibroza. Obzirom da postoji nekontrolisano stvaranje ćelija jedne od krvnih loza, može se reći da predstavlja jedan od oblika „raka“ krvi.

Postoji niz razloga zašto je važno unositi dovoljnu  količinu folne kiseline u organizam. Možda najvažniji  razlog je taj što je folna kiselina neophodna za ćelijski rast  i regeneraciju. Nedavne studije su pokazale da manjak  folne kiseline može dovesti do duševnih poremećaja kao  što je depresija.

Folna kiselina omogućava telu da obavlja mnoge bitne funkcije kao što su sinteza nukleotida u ćelijama, sinteza DNK i reparacija grešaka, stvaranje crvenih krvnih zrnaca i prevencija anemije.

Postoje mnoge namirnice koje su prirodni izvor folne kiseline.

1. Tamno zeleno povće:

• Spanać – 1 šolja = 263 mg folne kiseline (65% dnevnih potreba)
• Kelj – 1 šolja = 177 mg folne kiseline (44% dnevnih potreba)
• Soja – 1 šolja = 170 mg folne kiseline (42% dnevnih potreba)
• Zelena salata – 1 šolja = 76 mg folne kiseline (19% dnevnih potreba)

Samo jedan veliki tanjir ovog ukusnog povrća može zadovoljiti gotovo sve Vaše dnevne potrebe za folnom kiselinom.

2. Špargla

Istraživanja koja su se bavila nutritivnim vrednostima špargli pokazala su da su špargle odličan izvor folne kiseline, vitamina B6, kalcijuma, magnezijuma i cinka i vrlo dobar izvor vlakana, proteina, vitamina A, C, K i E, tiamina, riboflavina, rutina, nijacina, gvožđa, fosfora, kalijuma, bakra, mangana i selena.

Konzumiranje samo jedne šolje kuvane špargle će Vam dati 262 mg folne kiseline, da ne pominjemo ostale važne hranljive materije.

3. Brokoli

Brokoli nije samo jedna od najboljih namirnica za detoksikaciju već je i odličan izvor folne kiseline. Sa jednom šoljom dnevno unećete oko 24% dnevnih potreba folne kiseline.

4. Citrusno voće

• Papaja – jedna papaja = 115 mg folne kiseline (29% dnevnih potreba)
• Pomaranđže – jedna pomarandža = 40 mg folne kiseline (10% dnevnih potreba)
• Grejpfrut – jedan grejpfrut = 30 mg folne kiseline (8% dnevnih potreba)
• Jagode – 1 šolja = 25 mg folne kiseline (6.5% dnevnih potreba)
• Maline – 1 šolja = 14 mg folne kiseline (4% dnevnih potreba)

5. Pasulj, grašak i sočivo

Pasulj i grašak su posebno bogati folnom kiselinom, najviše šareni pinto pasulj i lima pasulj. Mala činija bilo koje vrste sočiva će Vam dati dovoljnu dnevnu količinu folne kiseline.

6. Avokado

Jedna šoljica avokada sadrži oko 90mg folne kiseline. Avokado je takođe odličan izvor vitamina K, masnih kiselina i dijetetskih vlakana.

7. Prokelj

Jedna šolja kuvanog prokelja će Vam dati oko 25% Vaše dnevne preporučene količine. Prokelj je bogat vitaminima C i K, manganom i kalijumom.

8. Semenje i orasi

Seme suncokreta, sema lana  i kikiriki su posebno bogati folnom kiselinom, jedna šolja sadrži oko 300 mg folne kiseline.

Seme suncokreta – ¼ šolje = 82 mg folne kiseline (21% dnevnih potreba)

Kikiriki – ¼ šolje = 88 mg folne kiseline (22% dnevnih potreba)

Bademi – 1 šolja = 46 mg folne kiseline (12% dnevnih potreba)

9. Karfiol

Konzumiranje samo jedne šolje karfiola će Vam dati oko 55 mg folne kiseline, što čini 14% od preporučenog dnevnog unosa.